Neke asocira na površinu Meseca, druge na pejzaže iz SF filmova, tek površinski kop Rudnika bakra, na samom ulazu u Majdanpek iz pravca Beograda, ljudskom je rukom oblikovana ogromna površina zemlje po kojoj „brode“ velike lađe na četiri točka. Ogromni kamioni, damperi, buldožeri i ostala rudarska mehanizacija u pogonu su 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji i 365 dana u godini. I na minus 30 i na plus 40, majdanpečki rudari rade bez predaha, iskopavajući tone i tone rude.
Iz rude iskopane ovde tehnološkim procesima izdvajaju se bakar, srebro, zlato, platina… A mnogo pre nego komad nakita od plemenitog metala zablista na nekome, majdanepečka ruda mora da prođe određeni put, čiji smo deo zahvaljujući ljubaznosti ljudi iz Rudnika bakra Majdanpek, dobijanja dozvole za pristup proizvodnji i skretanja pažnje o opreznom kretanju kroz pogone rudnika, prošli i mi.
– Sve počinje na Severnom reviru, bušenjem specijalnim bušilicama, miniranjem, pa potom utovar bagerima u teška vozila. Raspolažemo raznim markama vozila kojim naši radnici vično upravljaju, iako su to teretnjaci od 220 tona – priča inženjer rudarstva Živojin Jovanović, dodajući da se ruda odvozi na Transportni sistem, zatim trakama do pogona Drobljenja i Flotacije. Do sledeće stanice prevezli smo se terenskim vozilom, susrećući usput teška vozila – dampere, visoke i do 12 metara. „Faza 2 prolazeći kroz drobilicu, usitnjena se trakama transportuje u dalje pogone, mesto je na kome se zaustavljamo na kratko. Transportnim trakama, duge su inače oko 40 kilometara, usitnjena ruda transportuje se do Drobljenja.
– Održavamo velike trake, menjamo rolne, presipna mesta, reduktore i ostale delove – objašnjava povereni im posao Darko Cugelj, poslovođa mašinskog održavanja.
– Trudimo se da sve bude u najboljem redu, jer kada dođe do prekida snabdevanja električnom energijom, ili otkaže neki uređaj proizvodnja se prekida. Naša grupa od sedam radnika uvek pomno prati rad trake, menjamo kablove i uređaje koji prestanu da rade – kaže Zoran Popović, poslovođa elektroodržavanja Transportnog sistema.
Grubo isitnjena ruda isporučena transportnim sistemom do pogona Drobljenja, prolazi još jednu fazu obrade gde se kroz sekundarnu i tercijalnu drobilicu još usitnjava.
– U našem delu pogona ruda se usitnjava, pa je zato mnogo prašine. Sve drobilice se pokreću na elektronskom pultu, ali i one zahtevaju dodatna održavanja. Uz dosta pozitivne energije uspevamo da lako rešimo i najveće probleme – kaže Saša Stiklić, rukovodilac proizvodnje. Pre nego kao koncentrat bakra krene put Topionice u Boru, ona otkopana, transportovana i usitnjena ruda sa početka priče mora da prođe kroz Flotaciju u kojoj se , bar što se tiče Rudnika bakra Majdanpek, završava proizvodnja.
– Nakon dodatnog sitnjenja, kroz razne mašine, u ovom pogonu ruda izlazi kao koncentrat bakra, srebra, zlata i platinastih metala. Odvajamo korisnu komponentu od jalove i pravimo takav koncentrat koji će topionica iskoristiti uz minimalne troškove. Dobra osobina našeg pogona je što se sve nalazi pod jednim krovom, pa imamo bolju kontrolu radnika, ali i proizvodnje. Rudarski posao je težak, ali kada se zavoli ne ostavlja se, koliko god bilo teško – ispričao nam je Čedomir Dudić, tehnički rukovodilac proizvodnje koji je u ovom delu rudnika proveo tri decenije.
I tako dan za danom. Na površinskom kopu, za upravljačem holpaka, hidrauličnog bagera, bušilice, na transportnom sistemu, u Drobljenju i Flotaciji majdanpečki rudari osećaju se kao kod kuće. A ono tradicionalno „srećno“ u sebi sadrži i brigu za bezbednost i tako važan osećaj zajedništva zbog koga je i onaj rudarski hleb sa sedam kora ipak sladak.
Na zlatonosnoj reci
Mada rudarstvo u Majdanpeku ima tradiciju od oko 7.000 godina, današnje ime grada se prvi put pominje 1560. godine u jednom turskom dokumentu pod nazivom Medani Pek. Ovo ukazuje da je u predtursko vreme rudnik bio pod srpskom vlašću jer u osnovi ojkonima Medani Pek nalazi red med, poznati starosrpski naziv za bakar. Današnje ime Majdanpeka je, po poreklu istorijska mešavina starogrčkih, staroslovenskih i arapsko-turskih izraza, čije je krajnje značenje „rudnik bakra na zlatonosnoj reci“. Da je Majdanpek istovremeno i drevno rudište, svedoče lokaliteti Rudna Glava i Praurija, koje arheometalurzi datiraju u vreme ranog eneolita (peti milenijum stare ere). Rudna Glava je nepuna 24 kilometra jugoistočno od Majdanpeka, a Praurija se nalazi u samom krugu današnjeg rudnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
