U izveštaju Saveta Evrope koji se odnosi na period od jula prošle, do januara ove godine, o izvršavanju dužnosti i obaveza i implementaciji postprijemnog programa saradnje, koji je prezentirao generalni sekretar SE Teri Dejvis, ocenjeno je da Srbija ostvaruje stabilan napredak u konsolidaciji demokratskih institucija.
U izveštaju Saveta Evrope koji se odnosi na period od jula prošle, do januara ove godine, o izvršavanju dužnosti i obaveza i implementaciji postprijemnog programa saradnje, koji je prezentirao generalni sekretar SE Teri Dejvis, ocenjeno je da Srbija ostvaruje stabilan napredak u konsolidaciji demokratskih institucija.
„Uspešnim predsedavanjem Ministarskim savetom u SE Srbija je dokazala da je dorasla rukovodećim ulogama u međunarodnim institucijama. Srbija je dosad ispunila većinu obaveza i dužnosti koje je preuzela ulaskom u Savet. Međutim, izostanak pune saradnje s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kao i pitanje izručenja optuženih ratnih zločinaca koji su još uvek na slobodi, i dalje predstavljaju kamen spoticanja. Imajući u vidu još uvek nedovršen proces o budućem statusu Kosova, kao i predstojeću izbornu kampanju, može se zaključiti da zemlja sada ulazi u veoma delikatnu političku fazu“, piše u izveštaju SE.
Procesuiranje ratnih zločina
Procesuiranje ratnih zločina u Srbiji nastavljeno je prilično uspešno u prethodnih sedam meseci. Tužilaštvo za ratne zločine i Specijalno veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu od Međunarodnog krivičnog tribunala dobijaju sve pohvale za svoj rad. Ipak, opšti je utisak da se na kraju presude ukidaju, ili se izriču kazne niže od onih koje je zahtevao tužilac. Još uvek postoji zabrinutost u vezi s pritiscima na tužilaštvo i na advokate, na NVO koje se bave pitanjima žrtava i načinom na koji Vrhovni sud rešava žalbe. Ukazuje se i na to da je parlamentarna skupština SE usvojila rezoluciju o procesuiranju krivičnih dela iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, zahtevajući od Srbije i drugih relevantnih država da ukinu zabranu ekstradicije svojih državljana optuženih za ratne zločine.
U preporukama SE Srbiji piše da je neophodno da ona obezbedi punu i celovitu saradnju s Tribunalom, da se uspostave transparentne procedure i kriterijumi za postavljanje sudija, koji bi bili u skladu sa evropskim standardima i garancijama sudske nezavisnosti. Ukazano je i na to da treba pripremiti nacionalnu strategiju implementacije Sporazuma o readmisiji kojim bi se obezbedila reintegracija povratnika, kao i da se pronađu odgovarajuća rešenja u oblasti medija na jezicima nacionalnih manjina.
Napredak u funkcionisanju policije
Savet Evrope ukazuje da je potreba za reformama koja bi obezbedile garanciju nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa i sistemskih odnosa među sudijama, tužiocima i policijom i dalje ima istu važnost kao što je imala 2003. godine. Ocenjeno je da je u proteklih nekoliko godina učinjen ozbiljan napredak, naročito u funkcionisanju policije. Međutim, opštereformska strategija se nalazi u fazi stagnacije i preispitivanja, dok ministar pravde Petrović priprema paket zakona koji će regulisati sektor pravosuđa. Planirani predlozi zakona o visokom sudijskom savetu, tužilačkom savetu, o sudijama, o sudovima i o javnim tužilaštvima konačno će biti dopunjeni novim zakonom o krivičnom postupku, kao i zakonom o agenciji za suzbijanje korupcije. Ovi planovi ministra pravde najavljuju ključnu obnovu pravosudnog i krivičnopravnog sistema, navodi se u izveštaju.
Analizirajući vladavinu prava u izveštaju SE piše da je reforma pravosudnog sistema, a naročito sistema postavljanja nosilaca pravosudnih funkcija, već toliko dugo na dnevnom redu da je delegaciji Sekretarijata bilo jasno da se srpsko pravosuđe suočava sa ozbiljnom krizom:
„Široko rasprostranjena percepcija o postojanju korupcije u pravosuđu poljuljala je poverenje javnosti u sudije i pravosudni sistem, dok su beskonačna odlaganja i gomilanje predmeta u sudovima doveli do generalnog nezadovoljstva, kako građana tako i zaposlenih u pravosuđu. Još jedna posledica ovakvog stanja jeste i u sve veći broj presuda Evropskog suda za ljudska prava na štetu Srbije
SE je kao pozitivnu ocenio najavu ministra pravde Dušana Petrovića za čitav niz novih zakona u ovoj godini, kao što su ZK, paket sudijskih i tužilačkih zakona, uključujući zakon o Visokom sudijskom savetu i Visokom tužilačkom savetu, potom zakone o tužiocima i sudijama. Ministar Petrović je nagovestio i da će sprovesti dva paralelna procesa smanjenja ukupnog broja sudija u cilju približnog usaglašavanja sa evropskim standardima i reizbor aktuelnih sudija. Ovi procesi zahtevaju prethodne konsultacije, kao i javna objašnjenja o načinima i kriterijumima reizbora o telu koje će biti odgovorno za sprovođenje postupka reizbora, te o načinu imenovanja funkcionisanja tog tela, piše u izveštaju.
Savet Evrope, govoreći o Ustavnom sudu koji je dugo bio van funkcije, ocenjuje da ta institucija treba da preuzme značajnu ulogu koja mu je poverena novim Ustavom. „On je poslednja nacionalna instanca koja odlučuje o predmetima ljudskih prava“. Pohvaljena je činjenica da su u toku analiziranog perioda stupila na snagu dva značajna dokumenta: Evropska konvencija o međunarodnoj validnosti krivičnih presuda i Drugi dopunski protokol, uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Borba protiv korupcije, piše u izveštaju SE, predstavlja prioritet za vladu i građane Republike Srbije. U decembru su srpske vlasti podnele izveštaj o usaglašavanju Grupi za borbu protiv korupcije u okviru SE. Građanskopravna konvencija o korupciji i Dopunski protokol, uz krivičnopravnu Konvenciju o korupciji, ratifikovani su u novembru 2007. U toku ovih sedam meseci poboljšala se pozicija Srbije na Međunarodnom indeksu transparentnosti.
„Takođe, svedoci smo više hapšenja, javnih debata koje se odnose na korupciju u sferi javnih delatnosti, što je privuklo pažnju medija. Jedna od glavnih zamerki Nezavisne antikorupcijske komisije odnosi se na činjenicu da je zakonodavstvo koje reguliše ovu oblast još uvek nepotpuno, a naročito je primetna praznina u oblasti finansiranja političkih stranaka“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.