Zemljotres jačine 8.8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio Čile, bio je 500 puta jači od zemljotresa jačine sedam stepeni Rihtera koji je u januaru zadesio Haiti, kada je stradalo 200.000 ljudi. Broj ljudskih žrtava u Čileu za sada je manji i iznosi više od 700, takođe mnogo manje ljudi ostalo je bez krova nad glavom dok je rad telekomunikacionih službi u prestonici Santajagu i delovima centralnog Čilea uspostavljen za pet sati.
Poređenja između dve zemlje bez sumnje biće tema debate u UN na donatorskoj konferenciji krajem marta gde će se sakupljati sredstva za obnovu Haitija. Za donatorske vlade već je jasno zašto je Čile pretrpeo manju štetu iako je zemljotres bio jači nego onaj na Haitiju: čileanske vlada zahteva od građevinara da se pridržavaju rigoroznih kodeksa pri izgradnji infrastrukture, dok se korupcijom zaražena vlada na Haitiju ne obazire na takve regulative. Na globalnoj skali indeksa korupcije, prema Transparensi internešnelu, Čile je na listi najmanje korumpiranih zemalja na 25. a Haiti na 168. mestu.
I Čile i Haiti smešteni su na trusnom području. U proteklim decenijama Čile je gradio infrastrukturu otporniju na zemljotrese, koja zahteva materijale poput gume i arhitektonski dizajn koji omogućava zgradama da se savijaju i klate tokom potresa umesto da se ruše. Nasuprot tome, na Haitiju, zgrade su nicale bez poštovanja standarda, a građevinske inspekcije vrlo je lako potkupiti. Građevinske armatura je vrlo loša i često postavljena na lošim temeljima. To je i razlog zbog čega je 13 od 15 zgrada federalnih ministarstava sravnjeno sa zemljom na Haitiju. Potres u Čileu, tvrde stručnjaci, daje sve više razloga da se zahteva od Haitija da, u zamenu za milijarde dolara pomoći, poboljša sistem vladanja. Takođe ima i onih koji smatraju da je nepošteno porediti Haiti, najsiromašniju zemlju zapadne hemisfere i Čile, koji u Latinskoj Americi imaju najveći bruto društveni proizvod po glavi stanovnika i na putu je da postane prva članica iz Južne Amerike u ekskluzivnoj pariskoj Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Stručnjaci smatraju da siromaštvo nije dovoljno opravdanje, te da Čile nije oduvek bio kandidat za OECD. Ta zemlja je od 1973. do 1990. bila pod brutalnom vojnom diktaturom, te su stoga Haićani mnogo više u stanju da se nadmeću sa Čileancima ukoliko im se pruži prilika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
