Zemun dobija novi hipodrom

List Vreme je pre 80 godina pisao o početku radova i celokupnom planu za izgradnju novog hipodroma koji će se nalaziti u Zemunu, između fabrike aviona „Ikarus“, puta za aerodrom i dela železničke pruge.

Radovi na modernom hipodromu, čije je stvaranje bilo važno za potrebe razvijanja „viteškog sporta“, mogli su da počnu tek nakon što je „Dunavsko kolo jahača“ ispunilo sve neophodne uslove kao što je dobijanje dozvola.

Prvi korak ka izgradnji bio je nasipanje terena, za šta je bila zadužena „Danska grupa“ – kompanija koja je između ostalog „sa uspehom nasula i veliki kompleks zemljišta ’Novi Beograd’“.

Prema planu, nasipanje je trebalo da traje 80 dana ili do kraja maja, s obzirom na to da bi radovi na izgradnji i uređenju trkačkih staza morali biti gotovi do septembra.

Ovaj rok je zadat kako bi se prve trke mogle odigrati 6. septembra, na dan punoletstva kralja Petra II Karađorđevića, kada bi bilo i svečano otvaranje.

Izgradnjom novog hipodroma, realizovala bi se ideja o „daljem razvijanju konjičkog sporta koji na kraju doprinosi jačanju odbrane zemlje“.

Kako List Vreme prenosi, pitanje prevoza od centra prestonice do Zemuna, opština je rešila još jednim projektom – izgradnjom tramvajske linije.

Ona bi saobraćala kružnom trasom, od centra Beograda, preko puta za aerodrom, do fabrike „Zmaj“ i ponovo nazad za Beograd i u početku bi prevozila samo publiku konjičkih trka.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda je na isti dan pre 80 godina pisala o jeziku kojim govore urođenici na Kanarskim ostrvima u Atlantskom okeanu.

Naime, nijedan naučnik do tada nije mogao da razume, dešifruje pa samim tim ni nauči ovaj jezik, kojim su govorili domoroci Kanarskih ostrva, a nasledili i preuzeli melezi koji su tu živeli.

Profesor Aboarios, koji se duži vremenski period bavio proučavanjem ovog govora, izjavio je da odustaje od daljih studija.

Kada je pokušao da razgovara sa ljudima koji su tamo živeli, „ostao je nedelju dana gluv“ koliko je njihov govor bio „prodoran i moćan“.

Kanarska ostrva karakteriše pretežno brdovit reljef, zbog čega su kuće dosta udaljene jedna od druge, te su se domoroci na ovom jeziku dovikivali i zviždali u govoru, pa je sam jezik bio bučan i prodoran.

„Profesor Aboarios jedino na taj način može da objasni zašto je, slušajući ovaj govor , ostao nedelju dana gluv“, piše Pravda.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“