Izbori su došli i prošli. I ovde su zakon poslušali – na izbornim listama stranaka uglavnom svako treće mesto pripadalo je ženama – političarkama. I pored toga, žene su ponovo najveće gubitnice u sedam lokalnih zajednica na krajnjem jugu Srbije, a to se odnosi i na multietničke opštine Bujanovac i Preševo. Trenutno ni jedna žena nije predsednica opštine. Čak ni u najmlađoj gradskoj opštini Vranjska Banja. Prethodna predsednica dr Slavica Sotirović nije u novoj vlasti dobila kontinuitet da žena bude na mestu predsednice opštine. Da li se ponavlja već izbledela politička priča – da se pod pritiskom partijskih kolega nakon izbora, žene povuku sa izbornih lista i na njihova mesta dođu muškarci?
Interesantno je da ni na jednoj izbornoj listi u Bujanovcu i Preševu nije bilo ni jedne žene kandidatkinje za odbornika u lokalnom parlamentu. Ozbiljnu funkciju i za sada podatak za istoriju Vranja, ostvarila je predstavnica SNS-a Bojana Veličkov, koja je zauzela mesto zamenice gradonačelnika Vranja. Ali, u ostalim opštinama Pčinjskog okruga u trenutnom postizbornom grču i novoformiranim lokalnim upravama, javnost nije čula niti videla ni jednu ženu na funkciji u lokalnim upravama. Pojedinim ženama dodeljena su direktorska mesta u lokalnim i javnim preduzećima, i to po pravilu u onim gde nisu koncentrisani moć, novac i gde se ne donose važne odluke.
U ovakvom trenutnom miljeu društvenog, tradicionalnog, neretko rodno diskriminacionog okruženja, program Ujedinjenih nacija – PBILD sa kancelarijom u Bujanovcu, nastavlja i ove godine jedan od svojih programa sistemskog razvoja politike rodne ravnopravnosti u lokalnim opštinama. Ciljevi su veliki, očekivanja još veća, ali do njih moraju ponov iz početka nakon završenih lokalnih izbora.
Marina Babović koordinatorka PBILD programa UN za integracije objašnjava za Danas da oni nastoje da principe politike rodne ravnopravnosti ugrade u sistem lokalnih samouprava u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. Na žalost, od 2009. godine, kada je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, prava primena ovog zakona do danas ovde nije zaživela. U fokusu programa su novoformirane vlasti u šest opština, uključujući i Preševo i Bujanovac kao i u gradu Vranju. Čeka se početak rada novih lokalnih skupština i ostalih organa vlasti. U toku su i godišnji odmori. Kad sve to prođe, do kraja godine očekuje se da svi Lokalni akcioni planovi iz sektora rodne ravnopravnosti budu urađeni i usvojeni u lokalnim parlamentima pa i u Bujanovcu i Preševu. Za volontere iz civilnog sektora, a pre svega Odbora za ljudska prava iz Vranja „ovoje veliki posao, ukoliko imamo u vidu da ova oblast nije otvoreno prihvaćena od strane političke elite u malim gradovima“
– Neću reći da nam predstoji borba sa vetrenjačama, ali kad o ovome govorimo ne smemo zaboraviti da radimo na području gde je prisutna viševekovna neravnopravnost žena, čiji se koreni nalaze u patrijarhalnoj strukturi društva i rodnim stereotipima, ocenjuje za Danas Suzana Antić iz Odbora za ljudska prava navodeći da uprkos naporima u Preševu i Bujanovcu nema ni jedne aktivne ženske NVO, kao ni preko potrebnog telefona za žrtve porodičnog nasilja.
– Na polju rodne ravnopravnosti ovde moramo mnogo raditi. Čeka nas ponovo obuka, stručno usavršavanje i sticanje osnovnog znanja o politici rodne ravnopravnosti. Jer, često nas pitaju: „Šta treba ovde da radimo. Šta je to rodna ravnopravnost?“ Prioriteti će biti veće angažovanje žena u političkom i javnom životu i naravno poboljšanje ekonomskog položaja žena. Moramo uvesti praksu primene politike rodne ravnopravnosti u svim lokalnim politikama – u programu za poljoprivredu, zapošljavanje rodno diskriminisanih grupa, u edukaciji, obrazovanju, u budžetiranju lokalnih budžeta i dr. Rezultatima se nadamo ukoliko budu uključene osobe – eksperti, istaknuti članovi zajednice koji iskreno žele da razvijaju politiku jednakih mogućnosti. Mi još uvek nismo uradili analizu u vezi s brojem žena – odbornica u lokalnim opštinama u Pčinjskom okrugu, ali po nezvaničnim podacima, žene su ponovo na marginama svih društvenih tokova, pa i tamo gde se donose važne odluke i za njihov položaj i život – ističe Marina Babović.
Rodna ravnopravnost za opštine na jugu Srbije je još uvek „strano telo“, nametnuto i veštački usađeno u lokalne politike i svest ljudi. Stiče se utisak da su i Zakon i sve prateće uredbe i mehanizmi za ravnopravnost polova tehnički prisutni, da javnost neravnopravnost polova najčešće prepoznaje u onom najdrastičnijem okviru – porodičnom nasilju nad ženama, ali da generalno sve ovo funkcioniše mimo žena i gotovo nema nikakve dodirne tačke sa njihovim životima i svakodnevnim problemima.
Neadekvatni lokalni mehanizmi
U prethodnoj političkoj strukturi, u većini Opština na jugu Srbije (u četiri od sedam) u Bujanovcu, Preševu, Surdulici, Bosilegradu na funkcije lokalnih mehanizama za razvoj politike rodne ravnopravnosti bile su izabrane pojedinačno osobe iz redova lokalnih uprava. Ostale sredine su imale Komisije za rodnu ravnopravnost. Iza njih nema vidljivih rezultata što potvrđuje da na lokalnom nivou, osim što izostaje politička volja i posvećenost, nema jakih kapaciteta za unapređenje rodne jednakosti i poboljšanje položaja žena i smanjenja rodne nejednakosti u lokalnim zajednicama koje su prisutne u obrazovanju, ekonomskom, političkom učešću kao i u privatnom životu koji je pod uticajem tradicionalnih patrijarhalnih normi i još uvek rasprostranjenom porodičnom nasilju nad ženama, pokazuje istraživanje Odbora za ljudska prava iz Vranja.
* Tekst je objavljen u okviru Programa evropskog partnerstva sa opštinama jugozapadne Srbije, (PROGRES), koji podržavaju Evropska unija i Vlada Švajcarske
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
