U Srbiju je ragbi prvo stigao u Šabac 1919, a u Smederevo 2009. godine. U malim gradovima Srbije čovek previše ne bira. Tako je i Marija Tanasijević, visoka 156 centimetara i teška 53 kilograma, do pre dve godine isključivo domaćica, prihvatila dobronamernu sugestiju sestre Ljubice, suvlasnika ragbi kluba, da dovede decu na trening.
Marija je i pre sestrinog poziva uveliko razmišljala za koji sport da zainteresuje sinove. Dva meseca s klupe gledala je igru, taman toliko je decu držala na oku i disciplinovala da idu redovno na treninge, potom se priključila svojim potomcima.
Sada, na prijateljskim utakmicama smederevskog ragbi kluba „Iron fortress“ („Gvozdena tvrđava“), kod kuće i u gostima, Marija je u dresu 14 s grubijanima koji džentlmenski igraju ragbi.
– Još učim. Nemam s kim da treniram, nemam s kim da igram u Smederevu jer sam član ženske reprezentacije ragbi tima. Trenirala sam sa decom od 14 godina, pa sam molila da me prebace u tim sa starijim igračima. Sada, da bih održala formu, i na prijateljskim utakmicama igram u muškom timu – objašnjava Marija.
Ne žali se što nema suprugovu podršku – dovoljno je što je ne ometa. Ipak, počeo je krajičkom oka da prati ragbi utakmice otkako je Marija sa ženskom reprezentacijom Srbije u B grupi igrala u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope u Danskoj. Mlađi Marijin sin Stevan (9) kapiten je petlića, stariji Milan (14) je u kadetima, pa Marija, kada nema utakmica ženskog tima, igra sa svojom decom u istom timu. Ranije se bavila košarkom.
Ragbi savez Srbije podržao je popularizaciju ovog sporta u Smederevu, pa je Ragbi reprezentacija Srbije odigrala je u Smederevu dve utakmice, a sledeći korak Ragbi saveza Srbije bio je popularizacija ovog sporta po osnovnim i srednjim školama u gradu. Prijavilo se više od sto kandidata.
Nekadašnji profesionalni vojnik britanske armije Fil Drejk, bivši ragbista, dolaskom u Smederevo doneo u sebi i u prtljagu ljubav prema tom sportu. Čim se malo privikao na novo okruženje, običaje, tempo i shvatio da nikad „nema problema“, počeo je da propagira ragbi. Fil Drejk, takođe nekadašnji ragbi igrač zeničkog „Čelika“, od dolaska u Smederevo, pre desetak godina, tugovao je za ragbijem. Sada je u „Fvozdenoj tvrđavi“ trener petlića, pionira i kadeta. Da bi izdržavao klub, Fil je predsednik, sponzor i suvlasnik sa suprugom Ljubicom.
Pasti i ne povrediti se
– Ragbi nije sport samo za muškarce. Boks je grub sport, fudbal je grub, karate je grub, gotovo svaki sport je grub i žene se bave boksom, fudbalom, karateom. Zaključujem da ragbi nije grub. Ako ja sa svojih 40 kilograma znam kako da padnem, da se ne povredim, onda nije bitno ko igra protiv mog tima – kaže Marija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
