Ženama u Srbiji nedostupni lekovi za metastatski oblik raka dojke

Organizacija „Evropa Dona Srbija“ uz podršku udruženja koje okupljaju žene obolele od raka dojke u Srbiji, pokrenula je inicijativu da se ovi inovativni lekovi nađu na takozvanoj „listi C“, odnosno da se oni izdaju ženama sa ovom dijagnozom o trošku zdravstvenog osiguranja.

U Srbiji se godišnje kod 4.500 hiljada žena dijagnostifikuje karcinom dojke. Srbija zauzima neslavno drugo mestu po broju preminulih usled ove dijagnoze. Već pri prvoj dijagnozi, oko 400 obolelih žena ima metastatski oblik karcinoma.

To znači da se karcinom iz tkiva dojke prošio na bliže ili udaljenije organe u telu. To su najčešće pluća, jetra, kosti, mozak.

Metastatski oblik karcinoma, odnosno hormon receptor pozitivni karcinoma dojke se još uvek ne može izlečiti, ali se može lečiti uz pomoć inovativnih lekova koji ovim ženama produžavaju život, poboljšavajući njegov kvalitet.

Kako navodi dr Ivana Božović-Spasojević, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, karcinom dojke kao i ostali solidni tumori, danas se leči ne samo hemioterapijom koja je i dalje osnov lečenja u onkologiji, već i inovativnim lekovima tj. ciljanom terapijom.

Ciljana terapija je efikasna jer deluje na određene mehanizme u tumorskoj ćeliji.

Ona obuhvata grupu različitih lekova i najčešće se kombinuje sa hemioterapijom ili endokrinom terapijom.

Upotreba inovativnih lekova za lečenje pacijatkinja sa ovom dijagnozom, standard je lečenja u zemljama Zapadne Evrope i regiona, ali ne i u Srbiji, uprkos njihovim pozitivnim dejstvima i rezultatima.

„Poslednjih godina postavljen je novi standard u lečenju ovih pacijentkinja uvođenjem lekova iz grupe cikliba tj. CDK 4/6 inhibitora. Ovi lekovi su prošli potvrdne studije faze III kliničkih ispitivanja, njihova efikasnost je potvrđena i u realnoj kliničkoj praksi i svi važeči vodiči za lečenje metastatskog karcinoma dojke uvrstili su ovu terapiju kao standard lečenja u HR pozitivnom metastatskom karcinomu dojke i to u kombinaciji sa endokrinom terapijom u prvoj i drugoj liniji lečenja“, objašnjava nam Božović-Spasojević.

Kako ona takođe navodi, kombinacija endokrine terapije i lekova iz grupe cikliba pokazala je uspešnost u lečenju pacijentkinja.

Naime, u petogodišnjem praćenju stanja pacijentkinja koje su uzimale ovu terapiju rizik od progresije bolesti smanjen je za polovinu, a rizik od umiranja skoro za trećinu u odnosu na one pacijentkinje koje su bile lečene samo endokrinom terapijom.

Kako naša sagovornica naglašava, ovi lekovi se uzimaju kod kuće, tako da pacijentkinje ovu terapiju podnose mnogo bolje nego hemioterapiju.

Takođe, to ne narušava njihovo svakodnevno funkcionisanje jer ne moraju da budu prikovane za krevet.

Ipak, ovi inovativni lekovi jesu registrovani u Srbiji, ali se još uvek ne izdaju ženama sa metastatskim karcinomom dojke o trošku zdravstvenog osiguranja.

U Srbiji se žene sa ovo dijagnozom leče endokrinom terapijom dok im ovi lekovi nisu dostupni.

„ Ciklibi su lekovi koje je Agencija za lekove i medicinska sredstva odobrila za registraciju u Srbiji, a nadamo se da će stručna tela takođe prepoznati neophodnost uvođenja ovih lekova u kliničku praksu u Srbiji. Pacijenti se mogu lečiti ovim lekovima u privatnim klinikama. Cene ovih lekova su visoke, obično se kreću više desetina hiljada dinara po ciklusu tj. po mesečnoj terapiji“, objašnjava naša sagovornica.

Rada Nikolić (44) iz Užica koja se bori sa ovom bolešću rekla je da dijagnoza za nju bila šok iako je redovno išla na preglede.

„Bio mi je šok kad je trebalo da odem i obrijam glavu jer je meni ostao stres kad je mojoj majci opadala kosa i ja nisam želela da se to mojoj deci desi. Ja sam mislila da njima to nikada neću pokazati, ali jednom dok sam vezivala pertle, sin mi je prišao i skinuo turban, ja sam mislila da će im to biti strašno, ali oni su uzviknuli jaoj mama, pa ti si kao beba. Ženama koje nemaju karcinom bih preporučila da se bore za to da svaka žena u Srbiji dobije taj lek da bi produžila sebi život“, objašnjava Nikolić.

U zavisnosti od mesta gde se formira udaljena metastaza zavisiće i simptomi bolesti.

„Najčešći simptomi su bolovi u kostima, otežano kretanje, otežano disanje ili dispnea, poremećaj laboratorijskih nalaza za jetru i u slučaju da su se meta promene javile u mozgu mogu se javiti glavobolja, poremećaj vida, mučnina i povraćanje, vrtoglavica, a kao posledica povećanog pritiska u lobanji tzv. intrakranijalnog pritiska“, objašnjava medikalni onkolog Ivana Božović-Spasojević.

Kako ona navodi, karcinom dojke se najčešće javlja kod žena u menopauzi pa se upravo zato skrining mamografija organizuje za žene starosti od 50 do 69 godina i to na svake dve godine.

Najčešći karcinomi koji se javljaju kod ovih žena sporadični tumori čiji se jasni uzrok nastanka ne zna.

Ipak, ova bolest se može javiti i kod mlađih žena.

„Karcinom dojke se može javiti i kod mladih žena ispod 40.godine života. Ovi karcinomi čine do 10-15% svih karcinoma kod žena i najčešće su agresivnije prirode i drugačijeg kliničkog ponašanja u odnosu na karcinome koji se javljaju kod starijih žena. Pored sporadičnih karcinoma dojke postoje i nasledni karcinomi koji se javljaju u sklopu naslednih germinativnih mutacija i prenose se sa roditelja na potomstvo. Karcinom dojke se može javiti i kod muškaraca, istina retko u svega 1o odsto svih zabeleženih slučajeva“, objašnjava Božović-Spasojević.

Zato je bitno sprovoditi kako primarnu prevenciju- izbegavanje faktora rizika kao što je duvanski dim i povećanje pozitivnog ponašanja npr. fizičke aktivnosti tako i sekundarnu koja podrazumeva redovne preglede odnosno skrining čak ako osoba nema nikakve simptome.

Takođe, samopregled dojki je jako bitan.

Kako kaže naša sagovornica, u odsustvu prave i tačne informacije o kanceru dojke, odluke o odlasku na redovne pregede su manjkave, što je pogrešno.

Jako je bitno bolest otkriti na vreme i ići na preventivne preglede kad nema nikakvih simptoma.

Upravo u ranoj fazi, kod 60 do 70 odsto pacijentkinja koje su se lečile od ranog karcinoma dojke bolest se nikada ne vrati.

„Razlozi nedolaska na preventivne preglede ili javljanja doktoru u slučaju prisutnih simptoma bolesti najčešće nemaju veze sa obrazovanjem ili mestom stanovanja. Mislim da je glavni razlog nejavljanja na pregled strah prositekao iz nedovoljno dobrih i dostupnih informacija, a da finansijski aspekt ima najmanje udela jer se preventivni pregledi zakazuju u DZ i vrše se o trošku RZO“, objašnjava Božović- Spasojević.

Naša sagovornica je i načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju. Kako kaže, broj dnevno ordiniranih terapija u ovoj bolnici je uvećan za 20-30 odsto u odnosu na 2019. godinu jer su tokom epidemije preuzeli pacijente iz drugih ustanova koje su uključene u lečenje pacijenata obolelih od SARS Cov2 infekcije.

„Važno je naglasiti da se svi oboleli od malignih bolesti leče, njihovo lečenje nije moguće odlagati. Kada govorimo o redovnim kontrolama pacijenata koji su zdravi, a nekada su se lečili od malignih bolesti i dolaze na redovne godišnje kontrole, njihove kontrole se mogu odložiti ukoliko je pacijent dobro. Naravno, kontakt između pacijenta i nadležnog onkologa se podrazumeva“, zaključuje dr Ivana Božović-Spasojević.