Žene će lakše prepoznati psihičko nasilje kada ono ne bude normalizovano

Psihološkinja Ana Vlajković istakla je da, kada govorimo o psihičkom, mentalnom ili emocionalnom nasilju, uvek govorimo o načinima uspostavljanja kontrole nad drugom osobom, kao i da se to ne ograničava samo na partnerske odnose, već se događa od najranije uzrasta – vrtića, osnovne škole, pa do radnog mesta.

– Onaj koji vrši nasilje pokušava da uspostavi kontrolu nad našim ponašenjem, kretanjem, čak i mislima. To se dešava u svim odnosima i nije nešto što možemo ignorisati, ali je jako teško prepoznati ga. Onima koji gledaju sa strane može da bude mnogo jasnije nego samoj osobi koja doživljava nasilje – navela je Vlajković.

Ona je objasnila da je psihičko nasilje svaki vid nerealnih očekivanja drugih ljudi od nas, zbog kojih nam se postavljaju zahtevi koje je nemoguće ispuniti, a onda nas taj neko omalovažava ili obezvređuje zato što ih nismo ispunili.

– Emocionalni zlostavljači uvek prave haotične situacije od situacija koje mogu biti mirne. Od nebitnih stvari se pravi velika stvar i podriva samopouzdanje žene. Emocionalne ucene su najčešći oblik i one se dešavaju u vezama. Tipovi su različiti, od ucena decom, pa do uskraćivanja ljubavi, pažnje, odbacivanja, naročito je teško kada se sve to događa javno. Nasilnici to i rade zato što se osećaju superiornijim od žena – navela je ona.

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković iz Instituta za psihodramu rekla je da psihičko nasilje moramo staviti u širi društveni kontekst jer, nažalost, i dalje živimo i odrastamo u patrijarhatu gde najveći broj devojčica prima tradicionalne poruke koje normalizuju takvo nasilje.

– Kada odrastemo bez samopouzdanja mi ćemo se kasnije osećati vrlo prirodno u nekom, na primer, partnerskom odnosu u kome to doživljavamo. Sistem ne prepoznaje značaj činjenice da će često žene doživeti ponašanje muškarca koji ih omalovažava kao deo društvenog konteksta. Žene će lakše prepoznati psihičko nasilje kada ne bude normalno da ta vrsta govora bude svuda prisutna i apsolutno normalizovana – naglasila je Slavković.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra dodala je da takve poruke konstruišu strah kod žena da uopšte reaguju na bilo kakvo nasilje.

– Obrazovni sistem bi mogao da daje druge poruke, da podstiče samopoštovanje kod devojčica, da uči dečake drugoj vrsti muškosti, da spaja ta dva sveta. Sada se žene zapravo uče da se ne suprotstavljaju zbog straha od posledica. To ima funkciju održavanja u začaranom krugu u kome one, mnogo lakše nego muškarci, upadaju u zamku odnosa u kome će biti podređene – navela je ona.

Ni institucije ne pružaju podršku za prijavu slučajeva psihičkog nasilja, već uzimaju u obzir nasilje u fizičkom obliku, i to na nivou pojedinačnog incidenta, naglašava ona, dodajući da ta paradigma može i treba da se promeni tako što bi institucije prepoznale psihičko nasilje koje gotovo uvek prethodi fizičkom.

– U toj promeni slike, treba da pređemo sa razumevanja nasilja kao epizode incidenta na, zapravo, kontinuum. To znači kada postavljamo pitanje, da postavimo širi krug pitanja o tome šta je zapravo život ljudi, kako oni organizuju svoje odnose. Iz toga se lako mogu videti obrasci nasilja – navela je Ignjatović.

Ona je dodala da i mediji imaju veliku ulogu u konstruisanju realnosti, pa samim tim i doživljaju toga šta je sve nasilje.

Novinarka Jovana Gligorijević, članica mreže Novinarke protiv nasilja, naglasila je da mediji izveštavaju o rodno-zasnovanom nasilju na dva načina kada je reč o psihičkom nasilju.

– Ili govore o psihičkom nasilju kao fenomenu, i to najčešće o ekonomskom nasilju jer ono ima karakteristične osobenosti i lakše ga je prepoznati. A u drugim oblicima se psihičko nasilje pojavljuje na, ne dobar i neetički način kada se izveštava o konkretnim slučajevima pa se napiše naslov „ubio je zato što je bio ljubomoran“. Iza te jedne reči „ljubomoran“, koja romantizuje odnos, krije se dugogodišnje psihičko nasilje – navela je Gligorijević.

Ona je naglasila da bi mediji trebalo da pišu više o nasilju kao fenomenu i različitim oblicima psihičkog nasilja kako bi edukovali građane i građanke kako da prepoznaju ove slučajeve.

Prvi okrugli sto na ovu temu deo je projekta koji organizuje Medija centar Beograd sa ciljem podizanja svesti javnosti o prevenciji psihičkog nasilja prema ženama kao pretečom drugih oblika nasilja, posebno fizičkog.

Događaj je održan u organizaciji Medija centra.

* Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.