Žene koje su bile najveća inspiracija istaknutih slikara

List Vreme prenosi da su čuveni slikari uprkos epitetu da su jedni od najnestabilnijih ljudi, pobili tu floskulu i dokazali da im je ipak mirna luka, topao dom i utočište koje su pronalazili u svojim ženama izvor inspiracije za stvaralaštvo.

Najpoznatiji slikar italijanske renesanse Ticijan Večeli, bio je ludo zaljubljen u Ceciliju. Kada mu je rodila prvo dete, opijen srećom, Ticijan se oženio njome. Cecilija, deca, dom i mirna porodična sreća bili su njegov najveći životni cilj. Nakon njene smrti Ticijan ostaje neutešan godinama, ali uspeva da u jednoj od svojih čuvenih alegorija ovekoveči Cecilijn lik.

Holandski slikar Rembrant, bio je oženjen mladom ženom Saskie. Ona mu je podarila sina Titusa. Ali nakon njene smrti i bankrotstva, utehu je pronašao u svojoj tadašnjoj služavki. Prodavući njegove slike uspela je da izvadi porodicu iz nemaštine i njegovom malom sinu bila kao druga majka.

Naredni umetnik Rubens, bio je oženjen nešto mlađom, šesnaestogodišnjom buržujkom Elenom Furman. U Eleni je pronašao idealni model i od tog dana ceo svet je imao prilike da vidi samo Elenu na njegovim slikama. Elena sa decom, Elena u vrtu, Elena kao boginja, samo su neke od naziva slika koje svedoče koliku je inspiraciju probudila u njemu ova devojčica.

Proslavljeni slikar i pesnik Dante Gabriel Roseti, za svoju suprugu i večnu muzu izabarao je krojačicu Elinor Sider. Nakon njene smrti, svoje misli, umesto na platnu, realizovao je rečima i tako je nastala zbirka pesma koja nikada nije pročitana.

„Pisao sam ove pesme za tebe, prema tome ne mogu da ostanu ovde kada tebe nema“, rečenica je koju je Dante izgovorio, ostavljajući u njen kovčeg zbirku pesama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku  Narodne biblioteke.

Svečanosti i zabave nisu pogodne za vreme rata, ali zato izložba u Kući nemačke umetnosti nije izostala. Iz tog razloga je umetnost tog doba u znaku rata, navodi list Pravda.

Minhen je umetnički grad i kao takav zadržava vodeće mesto u likovnoj umetnosti. Da bi se umetnost razumela potrebno je i razumevanje doba u kome je nastalo neko delo i psihologija naroda u tom trenutku.

Najviše posmatrača imale su slike posvećene ratu i one su bile podeljene u dve grupe. Prva podela je na slike koje su bile bliske prikazima ranijih likovnih umetnika, a druga na platna koje pokušavaju da prikažu rat na netipičan način.

U prvu grupu spada platno Gerga Lebrehta, gde je prikazan napad aviona na jednu poljsku bateriju. Slika je nazvana „Tuhlerska livada“. Prikazuje sliku mrtvih i ranjenih ljudi kako leže dok oko njih kruže avioni.

U drugu grupu spada Georg Sibert sa slikom „Mojim drugvima iz Poljske 1939.“. Na slici je prikazan odred pešadije u trojnim redovima u polusvečanom stroju sa puškama na ramenima.

Za ljude koji su prisustvovali ratu, ove slike nose sentimentalnu vrednost. Oni u slikama vide elementarnost, napor i veru.

Crno-bela industrijska umetnost najbolje prikazuje ukočene realnosti u kojima se vide otisci shvatanja i vere boraca.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“