Žene najmanje bezbedne kod kuće

Na povezanost zloupotrebe oružja i nasilja u porodici upućuju analize slučajeva femicida koje je kod nas sproveo Centar za istraživanje javnih politika, ali i studije u svetu, koje pokazuju da su žene daleko manje bezbedne u porodičnom domu nego na ulici ili čak na ratištima.

Ova istraživanja je Centar predstavio i na nedavnom seminaru na Srebrnom jezeru, gde su o zloupotrebi oružja i rodno zasnovanom nasilju slušali i predstavnici/e raznih institucija i državnih organa, nevladinih organizacija i medija.

– Kad govorimo o demografskim karakteristikama femicida u Srbiji, zaključili smo da žene u 30-40 posto slučajeva stradaju od svojih partnera, i to pretežno u svom zajedničkom životnom prostoru – kaže Danijela Spasić, profesorka na Policijskoj akademiji i koordinatorka ovog istraživanja. Ona je iznela podatak da na globalnom nivou, prema analizama koje su obuhvatile 104 zemlje, svake godine bude ubijeno 66.000 žena, a od tog broja se 44.000 slučajeva odnosi na ubistvo u okviru porodice.

Prema izveštajima Mreže Žene protiv nasilja, tokom prošle godine u porodičnom nasilju ubijene su 33 žene, dok je u 2015. stradalo njih 35. Svake godine u ovom kontekstu život izgubi između 30 i 40 žena, a kako je Mreža navela u svom Izveštaju o femicidu, posedovanje oružja predstavlja visok rizik od smrtnog ishoda u nasilju. Danijela Spasić je istakla da se u većini ovih slučajeva radilo o nasilnicima koji su prethodno prijavljivani. Ona je podsetila da je na ovu činjenicu ukazao i Zaštitnik građana, koji je dao posebne preporuke ministarstvima, „naročito zato što su u analizi 44 slučaja ubistva uočeni brojni propusti institucija“. Na primer, policijski službenici su samo forme radi primili prijavu, bez dalje reakcije, a dešavalo se i da nasilnicima ne bude oduzeto oružje.

Ono što profesorka Spasić ističe kao posebno važno jeste to što sve do donošenja novog Zakona protiv nasilja u porodici nije postojala metodologija niti su bili propisani standardi prema kojima nadležne državne institucije treba da prikupljaju i analiziraju podatke koji se odnose konkretno na nasilje u porodici.

– Svako ministarstvo je imalo neku svoju metodologiju i način prikupljanja podataka, pa je jako teško iz tih nestandardizovanih evidencija prikupiti podatke, izvršiti opštu analizu i doneti zaključke. Novi zakon predviđa vođenje centralne evidencije, gde će se sumirati svi podaci ovih relevantnih institucija koji se tiču svih krivičnih dela nasilja u porodici. Na osnovu toga bismo mogli da obavimo kompletnu analizu femicida i da sagledamo sve važne aspekte, jer samo tako možemo govoriti o donošenju nekih konkretnih predloga, strategija i javnih politika – kaže Spasić. Takođe je važno, kako je dodala, što je novi Zakon prepoznao prisustvo oružja kao jedan od najvažnijih faktora rizika za žrtvu nasilja.

Razjašnjavajući dalje povezanost oružja i rodno zasnovanog nasilja, profesorka navodi da oružje predstavlja otežavajuću okolnost za žrtvu da preduzme bilo kakvu akciju, ali i instrument kojim se održavaju tradicionalni obrasci ponašanja. Takođe, postoje različita objašnjena kad je reč o razlozima za ubistvo.

– Jedno od objašnjenja je da muškarac ne samo da svoju suprugu i njene reproduktivne resurse smatra svojim vlasništvom, koje je „kupovao“ stupanjem u partnersku zajednicu, nego se oseća pozvanim da to vlasništvo i brani. Odluka žene da ga napusti direktan je udarac njegovoj veri da je poseduje i lako može izazvati nasilje – objašnjava Danijela Spasić. Kako dodaje, iz feminističke perspektive, „vlasništvo“ nad ženom se ne posmatra u funkciji reproduktivnog već socijalnog zadatka koji je povezan sa muškom rodnom ulogom, odnosno dopuštenom i očekivanom dominacijom i kontrolom nad ženom koja proističe iz patrijarhalne raspodele moći.

Šturi podaci u medijima o oružju

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika govorila je o medijskom izveštavanju, iz koga se ne mogu dobiti odgovarajuće informacije o oružju, jer se ono „ne povezuje sa rodno zasnovanim nasiljem“. Ona je navela da su slučajevi ubistva žena u medijima prikazani kao iznenadni izlivi ljubomore ili posledica psihičkih oboljenja koje je nemoguće kontrolisati, dok redovno izostaju podaci o oružju kojim je počinjeno ubistvo.

– Time se umanjuje značaj institucionalnog okvira i praksi, skida se odgovornost sa institucija i organizacija uključenih u prevenciju nasilja u porodici i kontrolu posedovanja oružja. Takođe se zanemaruju dublji uzroci nasilja kao što je nasleđe civilnog rata, socioekonomski kontekst, široko rasprostranjena kultura posedovanja oružja i tolerancija prema nasilju u porodici – rekla je Jakobi.

Legalizacija oružja do 1. oktobra

Od 1. juna je počela da se sprovodi legalizacija oružja koja će trajati do 1. oktobra 2017. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova podseća građane da mogu bez odgovornosti i dokazivanja porekla da predaju ili legalizuju nelegalno oružje.

Iz MUP-a očekujemo podatke o tome koliki je zasad odziv stanovništva od početka sprovođenja legalizacije.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.