Žene nisu samo majke

Tema ove knjige je veoma interesantna i aktuelna, posebno kod nas, gde se vodi bitka protiv „patrijarhalnog uma“ i gde se o aktivnosti žena na tržištu rada govori tek sada, povodom „bele kuge“ koja dramatično potresa Srbiju.

Sonja Avlijaš analizira grupu od 13 zemalja (jugoistočne Evrope, centralnoistočne Evrope i baltičkih zemalja), među kojima je i Srbija. Metodom komparativne političke ekonomije, praćene statističkom analizom (primenom ekonometrijskih metoda regresione analize) autorka dolazi do opšteg zaključka da je u periodu komunizma istočna Evropa imala najviše stope aktivnosti žena na tržištu rada, čak u celom svetu. Jednak tretman žena i potpuna rodna ravnopravnost bile su zvanične odlike regiona. I dok je u većem delu sveta tokom proteklih 25 godina aktivnost žena na tržištu rada nastavila da raste, u zemljama istočne Evrope, s nastupanjem tranzicije, počela je da opada.

Međutim, taj opšti zaokret u aktivnosti žena na tržištu rada za vreme tranzicije krije razlike između pojedinih zemalja. U nekim zemljama taj pad je bio privremen, nastupio je usled negativnih šokova tranzicije, dok je u drugim zemljama niska aktivnost žena na tržištu rada postala trajnija karakteristika privrede.

Ova studija istražuje razlike u aktivnosti žena u pojedinim zemljama istočne Evrope tokom celog perioda postsocijalističke tranzicije. Autorka primenjuje originalan metodološki pristup u ispitivanju uzroka ovog fenomena, preispituje uticaj tržišnog mehanizma na negativna kretanja, posebno uticaj različitih javnih politika koje su vođene tokom tranzicije. Za razliku od postojeće literature u zemljama istočne Evrope, koja veći deo ovih negativnih kretanja pripisuje „crnoj kutiji tranzicije“, autorka se bavi ispitivanjem ovih odstupanja između pojedinih zemalja. Sonja Avlijaš skreće pažnju na složenost uzročno-posledičnih odnosa i pokušava da odgovori na pitanje zašto su neke zemlje u toku tranzicije bile uspešnije u reintegraciji žena na tržištu rada nego druge.

Posebna vrednost knjige Žene i rad sastoji se u nastojanju da izgradi sveobuhvatan (multidisciplinaran) teorijski okvir koji integriše veliki broj faktora koji utiču na radnu aktivnost žena. S tim u vezi autorka je empirijski testirala čak 20 hipoteza. Njen poseban doprinos je što je formulisala originalan teorijski model reaktivne strukturacije ženske radne snage. Taj model nam omogućava da pratimo aktivnost žena na tržištu rada.

Ono što je za nas naročito važno i aktuelno je nalaz o pozitivnom odnosu između nataliteta i aktivnosti žena na tržištu rada. Žene, naime, postaju i politički angažovanije kada su ekonomski aktivnije, što pozitivno utiče na spremnost žena da rađaju decu. S tim u vezi veoma je značajna i uloga „države blagostanja“ u osnaživanju ekonomskog položaja žena. Pored toga, autorka ističe pozitivan uticaj višeg stepena obrazovanja žena na njihovu aktivnost na tržištu rada, za šta se svesrdno zalaže.

Ova inspirativna studija daje niz objašnjenja kada su u pitanju žene i rad, ali i otvara mnoga pitanja, među kojima je: kako uspešno integrisati žene na tržištu rada u Srbiji? S tim u vezi autorka nudi niz rešenja, kao i dragocenih preporuka. Jedna od njih je, svakako, njen predlog da je nužno napraviti politički zaokret koji će dovesti do toga da se na žene ne gleda primarno kao na majke, što je česta pojava u tzv. patrijarhalnim društvima. Potrebno je, potom, fokusirati se na politike koje mogu stvoriti šanse za zapošljavanje radno sposobnih žena svih životnih dobi. Javna potrošnja na socijalnu zaštitu, smatra Sonja Avlijaš, treba da se preformuliše kao potrošnja na društvenu infrastrukturu, čija je namera da očuva ili kreira ljudski kapital, umesto da se posmatra kao trošak bez naročite koristi za budući rast i razvoj neke države.

Knjiga je značajna i zbog pouka koje su za nas važne: povećanje zaposlenosti, životnog standarda, kao i ravnopravan položaj u radnom odnosu bitni su za stabilnost i perspektivu zemlje. A ovo, opet, povratno, utiče na uslove života i rada, koji su ključni za odluke mladih ljudi za ostanak u zemlji i zasnivanje porodice. I na kraju, ako želimo pozitivne rezultate u ovoj važnoj oblasti društvenog razvoja, nužan je dugoročan i strateški pristup države i njene politike.

Na kraju, recenzentkinja doc. dr Jelena Žarković Rakić ističe: „Uspešnim kombinovanjem kvantitativne i kvalitativne analize autorka je uspela da stvori delo koje će biti neizostavna referenca za istraživače iz oblasti ekonomije i sociologije, kao i za kreatore javnih politika koji nastoje da povećaju aktivnost žena na tržištu rada.“Upravo su to bili i razlozi što je ova studija, odmah po objavljivanju, dobila nagradu „Anđelka Milić“ za društvene nauke za 2018. godinu.