Žene počistile na Limanu

I da je to primer uspeha građanskih pokreta koji izviru iz inicijativa za odbranu grada i zelenih površina, i da je moguće pobediti uprkos metodama uhodane stranačke mašinerije i da su Limani (ili nisu), po nečemu posebni delovi grada u kojima se svira klavir ili novosadski punk.

I da su u ovim izborima učestvovale većinski žene. Konačno, da postoji vidljivo nepoverenje u političke stranke, i da je i dalje prisutna polemika oko belih listića.

Ipak, krenimo redom: na Limanu 3 ima oko 9.000 birača.

Na izbore je izašlo oko 1.500, od toga su, u proseku, kandidati Srpske napredne stranke osvojili oko 600 glasova, a nezavisni kandidati oko 850.

To znači da je SNS imao oko 7 odsto podrške.

U ovom slučaju i nezavisni kandidati su pobedili sa 9,5 odsto, ali imajući u vidu neformalni sistem, možemo da pretpostavimo da je tih 7 odsto ili najviše 10 odsto, ukoliko ostatak nije bio kod kuće na dan izbora – njihov maksimum.

To dalje znači da nije problem u Naprednjacima, nego u alternativi.

A i to smo oduvek znali.

Drugo što je važno je da su žene osvojile većinu u savetu!

Među 11 izabranih članova, osam je žena i tri muškarca.

To pokazuje da nije „problem“ u ženama i njihovoj „nespremnosti za politiku“, nego u političkim strankama i drugim akterima koji određuju „šta je to politika“ i po kojim pravilima se u njoj „igra“.

Na Limanu se pokazalo i da su žene sposobne da odgovore na izazove svakodnevnog života, potrebe zajednice, prepoznaju opšte dobro – što „jeste politika“.

Od nedavno je postalo jasno da su upravo žene u prvim redovima kada se brani i štiti priroda, kada se pruža otpor postojećoj praksi sticanja lične koristi, a kolektivnoj raspodeli negativnih posledica i odgovornosti, ne samo na Limanu ili u Srbiji, već i u regionu.

Najlepša od svega je, ipak, bila ta energija i radost među ljudima što konačno „imaju za koga da glasaju“.

I dobro je kada se pokaže da te unutrašnji osećaj nije prevario.

On kaže da će se promena na našem Limanu 3 dogoditi, bez obzira što mesna zajednica trenutno radi od pola osam do pola četiri, što postoji samo jedan ključ od prostorija, što budžeta (osim za komunalne troškove) nema, a da se (zasad) ne zna postupak kojim se to menja. Unutrašnji osećaj dalje kaže da će se, tek kada se tim putem krene, videti kuda on vodi.

Važno je da ostane „organski“ i autentičan.

I plus, da se zna, hteli smo da uđemo u Savet mesne zajednice kako bismo povećali broj stojećih kanti za smeće na Limanu, unapredili čistoću u kvartu, pitali se (ne mi u savetu, nego stanovnici i stanovnice Limana) o planovima i promenama u našem kraju.

Nama je to bio cilj.

I ostvarili smo ga.

A to nikad nije loše. Zar ne?