Žene prave vesti, muškarci rukovode

Predstavljajući u Skupštini Srbije istraživanje, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević napomenula je da „živimo u informativnom svetu koji je dominantno muški i da to pokazuju i rezultati istraživanja po kome su žene subjekti u manje od četvrtine vesti“. Prema njenim rečima, u monitoringu 2015. godine žene su činile 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima. Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24 odsto) i evropskog (25 odsto) proseka, navodi se u istraživanju.

Istraživanje pokazuje i da vidljivost žena opada kako opada istaknutost i važnost teme. U političkim temama koje dominiraju u medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. U vestima o „poznatim ličnostima“, umetnosti, sportu one čine 44 odsto svih subjekata“.

– Ženski glas se najmanje čuje u vestima kao stav ekspertkinje i on iznosi svega sedam odsto, što je ispod evropskog proseka koji iznosi 18 odsto, a u Severnoj Americi 32 odsto. Istraživanje pokazuje i da žene, njih 71 odsto prave vesti, a da su muškarci češće na rukovodećim funkcijama.

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović navela je juče da, kada se spomene rodna ravnopravnost, prva asocijacija je uvek porodično nasilje nad ženama, a zatim loš ekonomski položaj žena. Govoreći o tome kako je biti žena u javnom životu Srbije, ministarka je navela primere iz ličnog iskustva, ističući da je sigurna da pojedina pitanja koja se njoj postavljaju nikad ne bi bila postavljena nijednom muškarcu, iako svakodnevno obavlja ozbiljne poslove kao i njene kolege u vladi.

– Da li možete da zamislite da neki moj kolega iz vlade odgovora na pitanje kakve čarape nosi, da li je tetovirao obrve, da li će ponovo da stupi u brak, planira li još dece… A nedavno mi je postavljeno i pitanje da li ću se skinuti gola za jedan list, rekla je Mihajlovićeva, koja je i predsednica Koordinacionog tela vlade za rodnu ravnopravnost. Prema njenim rečima, problem je što žene lakše dobijaju prostor u medijima kada treba da komentarišu nečiji izgled, ocene kako ko prati modu, nego kada ih kao političarke, preduzetnice ili menadžerke pitaju za mišljenje o temama koja se tiču života građana. Ona je podsetila da je u parlamentu trećina žena, da skupštinu vodi žena, kao i Narodnu banku, dok su u vladi dve potpredsednice i dve ministarke i naglasila da su na poslednjoj Olimpijadi žene osvojile polovinu medalja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je slika o ženama u medijima stereotipna i diskriminatorska, a izveštavanje često seksističko.

Članica Saveta REM i novinarka Gordana Suša rekla je da je REM istraživao na uzorku RTS i da je ustanovljeno da 90,3 odsto programa javnog servisa rade žene, ali da žene nikada nisu bile direktor ili glavni i odgovorni urednik RTS.

– Žene su tri puta bile urednice informativnog programa, a u dva slučaja su smenjene, istakla je Suša, dodajući da su žene uglavnom zastupljene u emisijama magazinskog tipa, a da ih svega 3,5 odsto ima u političkim emisijama.

Panović: Na televizijama nema starijih prezentera

Glavni urednik lista Danas Zoran Panović ukazao je na perfidnu diskriminaciju na drugom nivou, koja se odnosi na činjenicu da na našim televizijama nema starijih prezentera, kao što je to slučaj u BBC-ju, iako oni deluju autoritativnije. Prema njegovim rečima, kod nas je vremenska prognoza „erotizovana“ i ocenio da se mediji u prošlosti dosta mistifikuju, a da su mediji danas zasigurno mnogo bolji.

– List Danas je prilično feminiziran. Ima više osoba ženskog pola. Iako nijedan glavni i odgovorni urednik nije bila žena, kod nas su urednici politike, ekonomije i kulture – žene, ali one nisu tu zato što su žene već zato što su dobre novinarke. One su tu zbog stručnosti i profesionalizma, naveo je Panović.