Žene protiv nasilja: Femicid se ne dešava iznenada, posledica je dugog nasilja

Ta mreža organizovala je kampanju „Da li znaš šta je femicid“, povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja.

Kako je saopšteno, u Srbiji je od početka godine ubijeno 8 žena od strane partnera, supruga, sina, ili unuka, tokom prošle godine su bile 44 žrtve femicida.

Postoje i slučajevi kad žena sama sebi oduzme život zbog dugog nasilja, mobinga, a sve češće je prisutno i virtuelno nasilje.

Aktivistkinja za ljudska prava Zorica Mršević je, na okruglom stolu, upozorila da je zabeležen niz slučajeva da je do femicida dolazilo nakon što se žrtva bezuspešno obraćala državnim institucijama, navodeći i da takva neblagovremena reakcija ohrabruje nasilnika u uverenju da je gospodar nečijeg života i smrti.

„Iskustavo pokazuje da se broj femicida smanjio u sredima gde postoje servisi pomoći za žrtve, kao što su SOS telefoni ili Savetovališta“, navela je Mršević.

Zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Jokanović je ukazala da je patrijarhalni obrazac plodno tlo na nasilje nad ženama i da je neophodno menjanje postojećeg kulturnog obrasca.

Ona je, kao veliki problem, navela i da se žrtve u manjoj meri odlučuju da prijave šta im se dešava.

„Za to ima više razloga. Neke smatraju da su same krive za to, imaju strah od nasilnika ili nemaju poverenje u institucije“, objasnila je Jokanović.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Vedrana Lacmanović je podsetila da je 18. maj određen za Dan sećanja jer je od 16. do 18 maja 2015. godine sedam žena ubijeno od strane supruga, ili člana porodice, u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu.

„Ovaj dan je sećanje ali i opomena državi jer je u obavezi da štiti živote građana“, naglasila je Lacmanović, napominjući da borba protiv femicida znači rano otkrivanje nasilja, njegovo sprečavanje i kažnjavanje počinioca.

Predstavnica Ministarstva pravde Gorjana Mirčić Čaluković je istakla da se krivično delo nasilje u porodici goni po službenoj dužnosti, govoreći o situacijama kada se žrtva obrati policiji ali ne podnese krivičnu prijavu, pogotovo u manjim sredinama gde se svi poznaju.

„Policija mora da svaku prijavu nasilja tretira kao krivičnu prijavu ako su u opisu ostvarena obeležja krivičnog dela, a tužilac je dužan da prikuplja dokaze bez obzira da li žrtva želi da svedoči“, objasnila je Čaluković.