Gradska uprava nam je dala osnovu u dokumentima da možemo da se bavimo položajem, podrškom i osnaživanjem višestruko marginalizovanim grupama. Apelujem na sve institucije i organizacije koje se bave ovom temom da se usaglasimo oko toga, rekla je Zibija Dervišhalitović Šarenkapić, direktorka nevladine organizacije Kulturni centar Damad, na debati pod nazivom „Podrška o predstavljanju i promovisanju manjinskih grupa u jugozapadnoj Srbiji“, koju realizuje naš list uz finansijsku podršku Misije OEBS u Srbiji.
Direktorka KC Damad je ocenila da je „nasilje nad ženama jedan od segmenata položaja žene u društvu“ i da „poslednjih desetak godina nasilje u porodici nije tabu tema u ovom gradu“.
– Novi Pazar je u posvećenosti ovom problemu dosta napredovao i nalazi se među 37 gradova u Srbiji koji imaju sva dokumenta za rešavanje ove problematike. U gradskom budžetu planiranu su sredstva za realizaciju Akcionog plana za žene i to mora da se iskoristi za još veće aktivnosti koji vode ka podršci i osnaživanju žena u ovom kraju, naglasila je Dervišhalitović Šarenkapić, u čijoj organizaciji od 2002. godine radi SOS telefon namenjen ženama žrtvama nasilja i godišnje prosečno 200 žena zatraži njihovu pomoć.
Nasilje nad ženama našlo se u fokusu debate jer je predstavnica novopazarskog Centra za socijalni rad psihološkinja Milanka Nedeljković iznela podatak da je ova ustanova prošle godine imala 115 predmeta nasilja u porodici..
– Nasilja nad ženama bilo je 29. Ovo su slučajevi koji su dovedeni do kraja. Ima ih mnogo više, ali se dešava da se postupak obustavlja. Sudbina onog što prosledimo sudu nije nam poznata, jer nemamo povratnu informaciju šta se dalje događa, objasnila je Nedeljkovićeva i dodala da su prošle godine „samo tri slučaja prijavljena Centru, a šest policiji“.
Učesnici debate su konstatovali da slučajeva nasilja u porodici ima mnogo više nego što je evidentirano i po tome „nema statističkih uslova za otvaranje sigurne kuće“. Treba da se odgonetne gde se na putu gubi prijava do Centra za socijalni rad..
– Neophodna je usaglašavanje podataka između institucija kojima se prijavljuju slučajevi porodičnog nasilja i pravljenje jedinstvene baze podataka, ocenio je Sead Biberović, direktor Urban-ina, i dodao da je jedan od načina izlazak u javnost „sa brojem predmeta porodičnog nasilja i brojem procesuiranih“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
