Foto: FoNet/Ana PaunkovićDržavne institucije u Srbiji ne prepoznaju težinu i posledice koje na žrtve ostavlja deljenje njihovih intimnih fotografija i snimaka na internetu, pa su osuđujuće presude – po ionako zastarelom zakonu – izuzetak, kažu učesnice BIRN-ovog panela koji je održan u okviru „Nedelje privatnosti“.
Aleksandra Zečević, žena čije je intimne fotografije na internetu podelio čovek koji joj je nekoliko puta popravljao kompjuter, ispričala je na panelu „Nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava“ da posle tog iskustva nije mogla da spava i jede, kao i da je izgubila volju za životom.
Podnela je prijavu 2020. godine, posle tri godine on je priznao da je delio njene privatne fotografije i dobio je uslovnu kaznu zatvora. Platio je sudske troškove i angažovanje punomoćnika.
Zečević sada vodi privatni parnični postupak kako bi dobila odštetu. Ona smatra da bi kazne morale da budu stože, kako bi se počinioci zaustavili, dodajući da ona nije jedina žrtva ovog čoveka.
„Sankcije moraju da budu konkretne i relativno brze. […] Taj čovek koji je to meni uradio, to isto je uradio svojoj rođaci, sestri, još 12 osoba, to bi trebalo ozbiljnije kažnjavati“, rekla je Zečević.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže da su slučajevi poput ovog – u kojima je došlo do osuđujuće presude – retki izuzeci, a da je žrtava mnogo. Njenu organizaciju nedeljno kontaktira, kako je navela, jedna žena čije su intimne fotografije, bez dozvole, podeljene na internetu.
Macanović kaže da zakoni u Srbiji ne prate „ekspanziju krivičnih dela koja se vrše putem interneta“, opisujući krivično zakonodavstvo kao „zarobljeno na početku 2000-tih“.
U Srbiji postoji krivično delo „neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka“, kazna je do dve godine zatvora, ali se ne goni po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi žrtve.
To znači da dokaze ne skupljaju policija i tužilaštvo koji imaju šira ovlašćenja, već same žrtve. One moraju i da plaćaju pravne zastupnike.
Iako su ženske organizacije tražile da se Krivični zakonik izmeni, Macanović kaže da im je na sastanku u Ministarstvu pravde jasno rečeno da se izmena u ovom delu ne planira.
„To delo je uvedeno [u Krivični zakonik] kad mi nismo imali internet, a ne u današnjoj sferi gde kliknete i to ode na milijarde adresa. […] Naša država nema percepciju da postoje ova krivična dela i da treba da se reaguje“, kaže ona.
Anđela Milivojević, istraživačka novinarka i moderatorka panela, rekla je da istraživanje koje je radila sa BIRN-om pokazuje da je u Srbiji bilo više slučajeva ove vrste nasilja, uglavnom povezanih sa aplikacijom Telegram.
Na ovoj platformi su postojale grupe sa desetinama hiljada članova koji su svakodnevno objavljivali privatne, intimne slike i snimke žena.
Hrvatska i Crna Gora su donele odredbe koje propisuju procesuiranje zloupotrebe tuđih snimka i fotografija sa seksualno eksplicitnom sadržajem. U Hrvatskoj je zakon izmenjen 2022. godine, a u Crnoj Gori u decembru 2023.
Iako se često o ovoj vrsti nasilja govori kao o osvetničkoj pornografiji, Dijana Popović-Gavranović, načelnica stručne službe u Vrhovnom državnom tužilaštvu Crne Gore, rekla je taj izraz može dodatno da povredi žrtve.
„Kad kažemo osvetnička pornografija, to umanjuje značaj ovog krivičnog dela. Svi kažu da se onda neki partner sveti svojoj partnerki ili partneru, za nešto što se u njihovom privatnom odnosu desilo i zaboravi se da se radi baš o partnerskom, vrlo često rodno zasnovanom, nasilju, o nasilju u bliskom odnosu i o seksualnom nasilju.
„Onda žrtva em što je doživela nasilje u takvom odnosu, još se onda i poveže i sa time da se bavila pornografijom, što je dodatno povređujuće za žrtvu. Zato ne bi trebalo koristiti taj termin“, objasnila je Popović-Gavranović, dodajući da žrtve postaju potencijalne mete za dalje zlostavljanje.
Panel „Nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava“ organizovali su BIRN i Partneri Srbija.
Partneri Srbija održavaju četvrtu godišnju konferenciju „Nedelja privatnosti“ povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara. Cilj konferencije je da unapredi razumevanje javnosti o izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost, pruži pregled dostignutih standarda u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, problema u primeni postojećeg pravnog okvira, kao i da predloži rešenja koja mogu pomoći da se unapredi trenutno stanje u ovoj oblasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
