Ženska solidarnost: Odbacivanje prijave protiv Lečića potvrda da su institucije ženomrzačke

One su istakle da ih institucije vide kao po prirodi lažljiva bića.

„Znamo da u policiji, tužilaštvu i sudu rade muškarci koji su se u toku svog života oglušili na najmanje jedno „ne“ žene za čije telo misle da polažu više prava na njega od nje same. Znamo da unutar institucija silovatelji štite silovatelje kad god im se ukaže prilika za to“, ukazuju iz pokreta.

One su navele da se time seje nepoverenje među ženama.

„Uslovljavaju nas da ne verujemo drugoj ženi iako smo preživele isto što i ona. Uslovljavaju nas da ne verujemo same sebi, svom iskustvu, svojim osećanjima i svojim sećanjima“, istakle su one u saopštenju.

One su izrazile zahvalnost Danijeli Štajnfeld.

„Hvala Danijeli Štajnfeld na snazi koja je ženi u svetu koji mrzi žene potrebna da bi verovala  samoj sebi – ona nije sama, uz nju stoji još žena koje će se boriti za pravdu za žene i devojčice, uz nju stoje žene koje su se prethodnih decenija borile i uz nju stoje generacije novih žena koje tu borbu nastavljaju“, naglasile su one.

Šta je tužilaštvo potvrdilo samoinicijativnim pokretanjem, a zatim i odbacivanjem prijave protiv Branislava Lečića, pitaju se iz ovog pokreta.

One su istakle da je tužilaštvo, kao i sve druge institucije, uzemljena u društvu u kojem žene imaju značajno manje moći.

Iz pokreta tvrde da su institucije ženomrzačke, na prvom mestu sudstvo.

One su objasnile da je, u našem sudstvu, definisanje seksualnog nasilja kroz čin prisile, umesto kroz odsustvo pristanka žene, što implicira da sudstvo zahteva modrice, ogrebotine ili neke druge povrede kao dokaz da se žena ,,branila”.

„Međutim, empirijska istraživanja pokazuju da postoje različiti odgovori na traumatsko zbivanje, te će se mnoge žene zalediti tokom čina silovanja. Ćutanje i ukočenost nikako nisu znak pristanka pred zlostavljačem već je reč o reakciji koju telo vidi kao najadekvatniju za preživljavanje. Jedino entuzijastično ,,da” jeste pristanak“, istakle su one.