Ženski podvig ili povoljna fasada

Pored nje predsednice država su i Kristina Fernandez Kiršner (Argentina), Dilma Rusef (Brazil), Laura Cinčila (Kostarika), Porša Simpson (Jamajka) i Kamila Persad Bičečar (Trinidad i Tobago). Takođe, u Africi su četiri žene na najvišim pozicijama – Liberija, Malavi, Centralnoafrička Republika i Senegal – dok su u Aziji njih tri – u Bangladešu, Južnoj Koreji i Tajlandu.

S obzirom na lošu reputaciju kada je reč o ženskim pravima i društvenoj promociji žena na ovim teritorijama, ovo se može smatrati podvigom. Međutim, mnogi stručnjaci i međunarodne organizacije tvrde da ispod takve „povoljne fasade“ zastupljenost žena u politici u Latinskoj Americi i na Karibima i dalje zaostaje, kao i u privredi, posebno kada je reč o strateškim pozicijama, prenosi Beta. Žene su posebno isključene u oblasti ekonomije, gotovo isključene sa tržišta rada, a nezaposlenost ih više pogađa od muškaraca.

Prema navodima Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Latinsku Ameriku (Cepal), žene čine svega 26 odsto poslanica, sutkinja i ministarki. Situacija je još lošija na lokalnom nivou, jer je samo 11,7 odsto žena gradonačelnica. Izvršna sekretarka Cepala Ališa Barsena pozvala je nedavno na izgradnju modela razvoja zasnovanog na ravnopravnosti muškaraca i žena, čime bi se obezbedilo iskorenjivanje svih oblika diskriminacije. Do sada je 13 zemalja usvojilo pravila o jednakoj zastupljenosti žena i muškaraca, ali se to sporo sprovodi jer su žene suočene sa duboko ukorenjenim društvenim tradicijama.

Predstavnica UN za Boliviju Selija Taborga izjavila je da je to složeno pitanje, jer patrijarhalno društvo utiče na „nevidljivost“ prava žena. „Nema prave demokratije ako se ne čuje glas žena“, svojevremeno je izjavila Hilari Klinton, bivša američka državna sekretarka i supruga nekadašnjeg predsednika Bila Klintona. Upravo se ona najviše spominje kao moguća naslednica aktuelnog američkog šefa države Baraka Obame. Iako se još zvanično nije oglasila povodom tih navoda, skoro da je sigurno da će Klintonova zaista biti kandidatkinja demokrata na predsedničkim izborima 2016.

Zanimljivo je da je i u Evropi trenutno šest žena na čelu svojih zemalja ako se računa i Kosovo – Angela Merkel (Nemačka), Dalija Gribauskajte (Litvanija), Hele Torning Šmit (Danska), Alenka Bratušek (Slovenija), Ana Maria Mucioli (San Marino) i Atifete Jahjaga (Kosovo). Nemačka kancelarka se nalazi na prvom mestu Forbsove liste 100 najmoćnijih žena u svetu. Na drugom mestu je predsednica Brazila Dilma Rusef, dok četvrto i peto mesto zauzimaju američka prva dama Mišel Obama i Hiliri Klinton.

Izabel Aljende na čelu Senata

Prva žena koja predvodi čileanski senat postala je Izabel Aljende, ćerka nekadašnjeg predsednika te zemlje Salvadora Aljendea i poznata književnica. Aljende je izrazila nadu da će njena uloga pomoći drugim ženama da uđu u svet politike, dodajući da je ponosna što će obavljati istu funkciju na kojoj je bio i njen otac od 1966. do 1969.