Zgrada Crkvene opštine (Parohijski dom) u Novom Sadu u Ulici Nikole Pašića 4, izgrađena još početkom 19. veka, ove nedelje je srušena ili kako to piše na građevinskoj tabli „rekonstruisana“.
Štagod da stoji na obaveštenju ovih radova, od jedne od najstarijih zgrada u Novom Sadu i retkog zaštićenog kulturnog dobra koje je preživelo bombardovanje iz 1849. godine, ostao je samo prednji zid, odnosno fasada.
Poslednji ostaci ovog spomenika kulture se uz pomoć teške mehanizacije odnose i tokom ovih prazničnih dana, što su se šetači kroz gradski centar mogli uveriti i danas.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović je ranije za 021.rs rekao da zakonski propisi ovu „situaciju prepoznaju kao rekonstrukciju“ i zato se to navodi na građevinskoj tabli, kao i da će biti srušeno 60 do 70 odsto objekta.
Razlog zašto je odlučeno da se zgrada poruši i sagradi se nova, po mišljenju veštaka je propadanje, jer objekat nije adekvatno održavan. Novi zgrada imaće tako i sprat više, na kojem će biti dva trosobna stana u vlasništvu Crkvene opštine.
Radovi su procenjeni na 300 miliona dinara. Za rušenje i pridržavanje fasadnog zida biće potrošeno skoro 60 miliona dinara, a za radove na gradnji, nešto više od 120 miliona dinara. Novac je obezbedila Pokrajiska vlada.
– Mišljenja sam da je objekat zbog izostanka radova na tekućem održavanju, dugogodišnjim neodržavanjem i nebrigom, neuslovan i nebezbedan za korišćenje, u ruševnom je stanju i neophodno je zabraniti korišćenje objekta sa zabranom pristupa, pošto postoji realna opasnost od obrušavanja istog – naveo je veštak u svom izveštaju razloge zašto Crkvenu opštinu treba porušiti.
Na pitanje kako je im uspelo redom – svim gradskim, pokrajinskim i republičkim institucijama koji brinu o kulturnom nasleđu, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da propadne jedan od najznačajnijih objekta u Novom Sadu, verovatno nikada nećemo dobiti smislen odgovor.
Sa druge strane, Društvo arhitekata Novog Sada, ukazalo je da umesto na nalaženje rešenja za očuvanje starog zdanja, ide se na rušenje uz „čuvanje fasade“.
Upitali su i „šta je fasada bez ostatka objekta, jer istorijski objekti su integralno vredni u svojoj celini i unutrašnjosti, a ne samo u fasadnoj spoljašnjosti.“
– Ono što nas više zabrinjava jeste nastajanje jednog novog trenda nalaženja opravdanja za rušenje celog objekta, umesto pronalaženja svih mogućih rešenja, kako bi se on sačuvao i održao u svom izvornom obliku i lepoti. Pod opisima iz projekta o stanju postojećeg objekta: ‘…postojeća zgrada je u jako lošem stanju, pruski svodovi koji čine plafonsku konstrukciju podruma su trošni sa nizom karakterističnih pukotina, ostali zidovi po etažama su sa vidljivim pukotinama, na plafonima se takođe uočavaju prsline…’ bi moglo da se opiše stanje skoro većine starih objekata u užem gradskom jezgru. Mi kao strukovna organizacija arhitekata, izražavamo bojazan da ovaj slučaj ne postane presedan koji će se koristiti kao izgovor za rušenje starih, vrednih i lepih, ali dotrajalih objekata. To bi otvorilo vrata za kompletno rušenje starog jezgra grada, pod plaštom ‘čuvanja fasada’ – naveli su u DaNS-u.
Donka Stančić, istoričarka umetnosti koja je nekada bila na čelu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, rekla je ranije za Danas da je fasada na Parohijskom domu obnavljana 1905. godine, tako da ona nije najstariji sloj gradnje ove kuće. Nego su to unutrašnji svodovi i to ne samo kod nas nego i šire, gde se tako nekada gradilo. Njih danas više nema.
Pre par godina, kada se zaista planirala samo obnova, a ne zapravo rušenje, u tadašnjem projektu je navedeno da „zbog spomeničkih vrednosti ceo sklop svodne konstrukcije će biti zadržan“.
– Obratite pažnju, ta kuća nije bila sklona padu, to laik mogao da vidi. Ista priča bila je sa zgradom banke gde je sad Pupinova palata. Ni ona nije bila sklona padu, ali su jedan dan došli i rekli da jeste i porušili je. Sve sam te kuće obilazila i sa sigurnošću mogu reći da, pogotovo zgrada Crkvene opštine, koja ima veoma debele zidove, nije za rušenje. Ali izgleda danas, kada se vide pukotine na malteru, kuću proglase sklonu padu – rekla je Stančić, inače i autorka popularne monografije, „Novi Sad, od kuće do kuće“.
Podsetimo, 2020. godine obnarodovano je kako kreće dogradnja i rekonstukcija Parohijskog doma koja je procenjena na 16 miliona dinara. Međutim, od tog posla se odustalo.
Krajem 2023. godine osvanula je tabla sa natpisom „rušenje“ ispred zgrade Crkvene opštine, koja je posle preimenovana u „rekonstrukcija“. Danas je, kako se to vidi, od zgrade ostao jedan zid i rekonstrukcija ide dalje.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.