Zid ćutanja o nestanku iz Jablanice

Albanac katoličke veroispovesti Pal Krasnići je, po optužnici protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja, 10. jula 1998. godine otišao u štab u Jablanici sa željom da se priključi OVK. Tamo je, međutim, uhapšen pod optužbom da je srpski špijun i mučen je dok nije potpisao lažno priznanje. Poslednji put je viđen 16. jula 1998. godine u zatvoru OVK u Jablanici kojim je, po optužbi, upravljao trećeoptuženi Brahimaj.
O odlasku svog sina u Jablanicu i pokušajima da sazna nešto više o njegovoj sudbini, juče je svedočio Ded Krasnići. On je ispričao da su Pal i njegov prijatelj Mahir Demaj 5. jula krenuli iz Peći ka Jablanici, ali ih je na punktu kod Velike Kruše zaustavila srpska policija. Odvedeni su u Klinu gde su teško pretučeni, a potom pušteni. Pet dana kasnije su otišli u Jablanicu i od tada svedok praktično ništa nije čuo o svom sinu, iako se više puta raspitivao o događajima koji su usledili.
Posle rata, u leto 1999. godine, svedok je otišao u Jablanicu gde mu je rečeno da se ime Pala Krasnićija ne nalazi na spiskovima vojnika koji su prošli kroz tu bazu OVK. Potom je u Klini posetio jednog od komandanata OVK iz Jablanice Aluša Agušija, koji mu je obećao da će se raspitati o njegovom sinu i obavestiti ga o svemu što sazna u roku od dve nedelje, ali se više nikada nije javio.
Čak mu je, kaže svedok, i Mahir Demaj, koji je sa njegovim sinom otišao u Jablanicu, savetovao da ga „više ne traži“. Krasnići smatra da Demaj nije smeo da mu prenese ništa od svojih saznanja iz straha od odmazde bivših članova OVK, a kasnije visokih političkih i policijskih kosovskih zvaničnika. Telo Pala Krasnićija nikada nije pronađeno i do danas se vodi kao nestao.