Zid ćutanja u srpskim porodilištima: Kako su priče Dragane i Milice pokrenule lavinu

Neke su prvi put govorile, neke su ponovile svoju priču, za neke sećanja su sveža, neke su prošle kroz traumatične događaje godinama ranije. Razlikuju se imena ustanova, lekara i babica,  razlikuju se gradovi, i različiti su ishodi teških porođaja. Dve stvari ostaju iste – trauma čije posledice žene i danas osećaj a koja je nastala kao direktna posledica verbalnog i fizičkog nasilja zdravstvenih radnika i ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute – nadležnih.

Šest meseci ćutanja

Šest meseci pošto je Milica Filipović iz Šapca ispričala javno kako je izgledao njen indukovani pobačaj u GAK Narodni front (izgledao je tako što je mimo svakog medicinskog opravdanja ostavljena potpuno sama u bolovima da prođe kroz pobačaj u bolničkom toaletu), izostaje rekacija i države i ginekološke ustanove.

U međuvremenu oglasile su se pojedine nevladine organizacije poput Beogradskog centra za ljudska prava, grupa advokatica je ponudila svoju pravnu pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja, a druge žene, poput urednice portala Zadovoljna.rs Dragane Pandurević Jovović su ispričale svoje iskustvo.

Milica Filipović kaže za Danas da ginekološko-akušersko nasilje tema koja je tek počela da se dešava, a da o njenoj raširenosti govore iskustva mnogih žena koje tek sada govore o svojim porođajima.

-Izuzetno mi je drago što veliki broj žena sada razume zašto je važno da se progovori. Takođe, drago mi je što je ovaj problem naišao na izuzetne reakcije u raznim sektorima… Želja mi je da ovu borbu prepoznaju i nadležni, jer je tako izvesnije da ćemo uspeti da rešimo nepravdu učinjenu nad ženama, mamama i bebama koji su, složićemo se, jako važne za ovo društvo  – kaže Filipović.

Upitana da li je očekivala da nakon što javno ispriča kroz šta je prošla u GAK Narodni front naiđe na zid ćutanja, ona kaže da je apsolutno bilo očekivano da se nadležne institucije odazovu.

– Posebno uzimajući u obzir da je reakcijom svih drugih žena koje su izašle sa pričom posle moje, sasvim očigledno da moj slučaj nije usamljen. Najteže mi je pala izjava v.d. direktora Narodnog fronta, prof. dr Mikovića, koji je i sam položio Hipokratovu zakletvu, kako se u mom slučaju ne može govoriti o bebi, već o samo 40 grama. Vrlo je lako proveriti da nije reč „o samo 40 grama“, ali svakako takva izjava nije bila za očekivati od čoveka kojem zvanja treba da odišu vrlinama kao što su dobronamernost, empatija i ljudskost. Ja, kao i svi koji su stali uz mene, od prvog dana smo se postavili na način da smo spremni na saradnju, da ne želimo nikog da grdimo i kažnjavamo, već da sprečimo takve situacije, međutim, nažalost, nismo naišli nikad na interesovanje za unapređenje neke procedure – navodi sagovornica Danasa.

I malo je mnogo

O manjku interesovanja koje pominje dosta slikovito govori činjenica da kada je Beogradski centar za ljudska prava počeo da se bavi ovim problemom nisu mogli da dobiju odgovor ni na najednostavnije zahteve. Iz GAK Narodni front tako su odbili da im dostave dokument koji definiše proceduru indukovanog pobačaja rekavši da se radi o stvarima koje medicinski nepotkovane osobe ne mogu da shvate. Isti dokument dobili su međutim iz GAK Višegradska i tada je bilo jasno koliko ta procedura nije poštovana u slučaju Milice Filipović.

Iz BCLJP-a pokrenuli su kampanju sa video-spotom, u kome učestvuju glumice Svetlana Ceca Bojković i Hana Japundžić,  kako bi skrenuli pažnju javnosti na ponižavajuće prakse indukovanog pobačaja u srpskim porodilištima. Takođe su objavili i informator o tome koja prava pacijentkinja u takvoj situaciji ima.

I samo taj mali korak bio je dovoljan pa da neke žene uspeju da zaštite svoja prava.

Kako objašnjavaju za Danas, desilo se da im se javila žena koja je trebalo da prođe kroz indukovatni pobačaj sa pitanjem šta treba da očekuje, a nakon što je od njih dobila osnovne informacije, otišla je u ginekološku ustanovu i zatražila poštovanje procedura.

I procedura u ovom slučaju zaista jeste bila poštovana.

– Ono što je Miličina priča učinila jeste da se započne širenje svesti o jednoj pojavi koja je raširena i da se ne dozvoli dalje guranje pod tepih. Zbog toga smo pokrenuli kampanju. Ali isto tako verujemo da je jedini alat koji žene trenutno mogu da imaju jesu informacije o tome koja su im prava i zato je deo te kampanje priručnik sa osnovnim informacijama – kažu iz BCLJP.

I oni su, međutim, svesni da problem ginekološko-akušerskog nasilja nadilazi nehumano postupanje pri indukovanom pobačaju i da se radi o sistemskom problemu ogromnih razmera, koji se jedino može rešiti reakcijom samih ustanova, Ministarstva zdravlja, same države.

– Nama je cilj uspostavljanje dijaloga sa nadležnima i nadamo se da će do toga i dođi jer je to put ka trajnom rešenju od koga bi korist imale sve žene – dodaju u BCLJP-a.

Žene tek sad progovaraju

Dok do tog dijaloga ne dođe, pojavljuju se nova svedočenja. Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna.rs, ispričala je prošle nedelje kako je tekao njen porođaj u bolnici Dragiša Mišović.

Njena beba je imala ogroman tumor na jetri koji nije primećen na ultrazvuku, a tokom samog porođaja, koji je bio veoma težak, slušala kako joj babica viče ubićeš dete. Kada je Dragana posle devet sati porođaja, kada je doktor nalegao na stomak, viknula „ugušiću se“, babica joj je odgovorila „Ma ugušila se dabogda“.

Dragana je priču Milice Filipović pročitala dok je još bila na porodiljskom i tada je rešila da kada se vrati na posao i sama javno istupi.

– Znala sam kada sam pričitala Miličinu priču da neće biti nikakve reakcije. To je oproban recept naših institucija koje se vode logikom pusti ih da pričaju, umoriće se… Moj cilj sada, i cilj mog portala koji stoji iza mene, jeste da ovo guramo do kraja – kaže Pandurević Jovović.

Ona objašnjava da prethodnih dana čula toliko različitih teških iskustava, što u privatnim razgovorima što u komentarima.

– Mnoge žene su imale potrebu samo da mi se jave.  Mnoge pri tome nikada nikome nisu ispričale svoju priču. Živimo u takvom društvu u kome ti nije dozvoljeno da pričaš bilo šta o porođaju što se ne uklapa u imperativ super majke i super žene. Bilo je žena koje kažu da su tek čitajući iskustva drugih shvatile da su i same prošle kroz nasilje a da do sada to nisu ni videle, verujući da je iskustvo koje su imale normalno. Ovde će ti i najrođenija majka kazati istrpi ta dva-tri dana, posle se više nećeš ni sećati. A radi se o toliko traumatičnom iskustvu koje ti obeleži ceo život i koga se i te kako sećaš – kaže Pandurević Jovović.

Peticija

Portal Zadovoljna.rs pokrenuo je peticiju da se omogući prisustvo pratnje (člana porodice, babice,…) ženama tokom porođaja, što je bila praksa pre pandemije, ali je prekinuta zbog širenja virusa. U međuvremenu pojedine države vraćaju ovu mogućnost uz negativan test. U obrazloženju peticije, koju je do sada potpisalo više od 70.000 osoba, navodi se da su „istraživanja pokazala da prisustvo oca na porođaju, ili neke druge osobe po izboru majke olakšava sam čin rađanja i smanjuje rizik od komplikacija i potrebu za dodatnim intervencijama tokom porođaja”. Dragana Pandurević Jovović kaže da je ova peticija izazvala i reakciju da se peticijom ne može ništa promeniti.  “Ja to ne mislim. Peticija jeste jedan od vidova pritiska i način da se skrene pažnja javnosti. Ovde se ne radi o tome da želimo da rešimo problem žena tako  što ćemo dovesti muškarce da nadgledaju porođaj. Ovde se radi o činjenici da se pod izgovorom korone zanemaruje jedan aspekt porođaja koji bi ženama doneo dobro.  Kao da se zaboravlja da žena koja se porađa nije bolesna i da ima pravo da ima podršku bliske osoba“, navodi naša sagovornica.

Institucionalni epilog

Zbog nehumanog postupanja kome je bila izložena Milica Filipović, BCLJP je pokrenuo nekoliko postupaka. Kako objašnjavaju pokrenut je krivični postupak, postupak pred Zaštitnikom građana i dva postupka pred Ministarstvom zdravlja. Samo jedan je imao epilog – zdravstvena inspekcija je zaključila da sa aspekta nadležnosti tog organa, nije bilo propusta u stručnom radu tokom zbrinjavanja u GAK Narodni front. Vanredni spoljni nadzor još uvek nije realizovan.