foto: Facebook.com / Ana Ferik Ivanovič„Mora se usporiti, sačekati sa izgradnjom, da vidimo šta smo dobili. Suviše nam je skučen prostor. Zidati se može do besvesti, ali ovo nije ni Dubai, niti Hong Kong, ne jurimo se ni sa kim, ne dokazujemo se“, kaže za Danas Ana Ferik Ivanovič, novoizabrana predsednica Društva arhitekata Novog Sada.
Komentarišući nedavnu najavu gradonačelnika Miloša Vučevića da očekuje da će novi Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine biti usvojen tokom narednog meseca, ona je ocenila da nam je „samo potreban grad u kojem može prijatno da se živi“, što znači da „jedino moramo biti mudri i da ne odustajemo od toga da se malo zastane i sagleda da li je sve neophodno ili postoje neki drugi prioriteti“,
„Treba mnogo više da pričamo o razvoju grada. Nažalost, smatram da trenutno situaciju ne možemo zaustaviti, ali možemo usporiti. Makar malo da se prikoči, i da vidimo sve ovo što je krenulo da se izgradi, šta smo time dobili. A vidimo da, na primer, na Podbari imamo katastrofalan problem, gde su u ulice ostale uske do te mere, da pešaci prolaze stazama od ni celog jednog metra“, dodala je Ferik Ivanovič.
Na pitanje šta u trenutnoj situaciji po pitanju izgradnje grada koja ide u sve bržem tempu, ona kaže da su to između ostalog vazduh „koji je strašno loš“, a da postoji mogućnost da problem uskoro postane i voda, naglasivši da, „kada se jednom izlije beton, to se više neće moći vratiti u prethodno stanje“.
Taj plan, kako je istakla, donosi progušćivanje grada, kao što su i pisali i aktivisti, građani i Društvo arhitekata Novog Sada, koje je predalo nekoliko stotina primedbi na tu temu, ali i da se GUP „zacrveneo od opštegradskih centara“, koji takođe znače progušćavanje grada, i pored već postojećeg velikog problema sa saobraćajem, parkiranjem, kao nedostatkom humanih objekata, poput škola, vrtića.
„Posebno bih se osvrnula na to da je nestalo jako puno zelenih površina, ali i da postoji opasnost zbog novog GUP-a da će se taj proces ubrzano nastaviti. Gubimo parkove, javne prostore koji koriste svi. To ljudima evidentno smeta, jer oni ne žele da žive u tolikoj gužvi“, dodala je Ana Ferik Ivanovič.
Na pitanje da li se zbog sve ubrzanije izgradnje postoji opasnost da grad ostane bez kulturno istorijskog nasleđa bez kojeg je u većoj meri i ostao, ona je naglasila da se to ne sme dozvoliti, istakavši da su ona i kolege saglasni u tome da Novi Sad ima svoje istorijsko nasleđe, te da je potrebno staviti i objekte moderne arhitekture pod zaštitu, ali i da je neophodno i sprovesti postojeću zaštitu.
Prema njenim rečima, brojne stare objekte, koji su prepušteni zubu vremena, potrebno je popraviti i sanirati, jer bi takvi objekti mogli biti od koristi ljudima, s obzirom da bi se mogli pretvoriti u škole ili kulturne prostore.
„Tih objekata, koji su stari, koji su vredni, u kojima ne može da se živi, može se obavljati druga delatnost i to bi im dalo života. I na tome želimo da se fokusiramo u narednom periodu. Grad dobija puno novca od te prevelike gradnje, i taj novac bi trebao da se odvaja i za zaštitu objekata koji čine ono po čemu je Novi Sad specifičan“, govori za Danas predsednica DaNS-a.
Na pitanje kako prevenirati dalju štetu, s obzirom da je velika šteta već napravljena, Ferik Ivanovič je naglasila da je jedni način planska dokumentacija, „koja je osnov ili za divljanje ili za rad po propisima“, dodavši da zgrada imamo i da će zgrada uvek biti, i da se velika spratnost u Novom Sadu nije pokazala kao dobro rešenje.
„Pojedinim kolegama koji su učestvovali u izradi GUP-a sam ukazivala i govorila o značaju njihovih planskih rešenja i koliko su ona suštinski važna osnova za izgled grada i kvalitet života građana u njemu. Kada se radi planska dokumentacija, važno je to raditi u skladu sa realnim potrebana svih građana, uzimajući u obzir i budućnost razvoja grada. Na to sam i njima pokušavala da ukažem. Da pokušamo da unapredimo trenutno stanje, umesto da ponavljamo greške iz prošlosti“, napominje.
O nekontrolisanoj, „invenstitorskoj“ izgradnji i preizgrađivanju grada koje je krenulo devedesetih, prvo na Grbavici, a potom i Novoj Detelinari, kaže, dosta govori i to da je u takvoj jednoj situaciji, svoju prvu primedbu napisala 2001. godine, zbog čega je tada ostala bez posla.
„Tada se radio plan za Avijatičarsko naselje, borila sam se za dečije igralište i zelenu površinu. Skupila sam preko 300 potpisa na šta su mi rekli ne, ne, ne… Ostala sam bez posla jer „nisam bila dobra“, ali bilo mi je važnije da ostanem dosledna sebi i mojim komšijama koji i dan danas imaju uprte oči u mene ako treba da se pobrinem o nekom parku“, priča Ana Ferik Ivanovič
I danas žitelji u tom naselju traže samo tri i po hektara preostale, neizgrađene zelene površine, naspram svega onoga što su već dobili investitori, kao i da im ostave kanal koji su „zacevili“, uz zeleni prostor za jedinstveni živi svet koji tu obitava kako bi ga unapredili u kvalitetan uređen, sportsko-rekreativni prostor za sve generacije.
„Mi šetamo zemljom, ako sa svih strana imamo ogromne zgrade, onda sam u hladu. Tada su ljudi hladniji, a sunce donosi vedrinu. Uvek treba projektovati zgrade i gradove tako da svako u toku dana dobije malo tog sunca, da ima vedrine u životu, tako smo učeni da radimo. Ova ekspanzija učinila je da su svi parametri podignuti na maksimum, bez sagledavanja toga šta će u konačnom zbiru, kada svi budu tako veliki i visoki, učiniti od ovog grada“, zaključila je predsednica DaNS-a Ana Ferik Ivanovič.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
