Foto: FoNet/ Medija centar
Sećanje na nedužne stradale ljude koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije ili vere, kao žrtve najgoreg oblika diskriminacije, kao što su Jevreji, Sinti, Romi i Srbi, treba da bude stalna i živa obaveza svih nas, rečeno je danas na konferenciji „Aktivna kultura sećanja – zajedno do rezultata“.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je da se treba boriti da se zločini nikada ne zaborave, odlučno odbaciti sve strategije njihovog negiranja i da u korenu treba saseći svaki oblik mržnje i nasilja koji su u osnovi svih zločina.
On je podsetio da je zbog genocidima i zverstvima učinjenim nad Jeverejima i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja je i danas svakodnevna opomena i obaveza da se zločini ne smeju ponoviti.
Zbog toga je afirmacija kulture ljudskih prava mora da bude svima prvorazredni zadatak, zaključio je Žigmanov.
Direktor nevladine organizacije Teraforming Miško Stanišić naveo je da je iskrena, smislena i hrabra kultura sećanja, posebno na Hololaust, tretira zločine iz prošlosti kao upozorenje i istakao da j svako društvo obavezno da brani ljudsko dostojanstvo, poštovanje gradskih i ljudskih prava, vladavina prava i pluralizam.
On je ukazao da kultura sećanja ne zloupotrebljava prošlost i ne rasplamsava nacionalizam, strah i mržnju, ali da se komomoriranje stradanja u Drugom svetskom ratu u Srbiji neretko ispoljava upravo tako, delimično zbog nedistatka znanja o međunarodnim normama u edukaciji o Holokaustu, a delimično jer se iza toga krije politikantstvo i nacionalizam.
Švedska ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava Sesilija Rutštrem-Ruin navela je da je rad sa mladima i obrazovanje važan deo politike Švedske, jer to obezbeđuje da se nikada ne ponove zverstva iz prošlosti.
Ona je ukazala da se u ratu u Ukrajini koristi termin „denacifikacija“ kako bi se legitimizovala agresija Rusije na Ukrajinu, što pokazuje da je „potrebno da se zaštite činjenice“ i da se društva izgrađuju tako što će biti poštovana ljudska prava i demokratska načela.
Predsednik Jevrejske opštine u Beogradu Aron Fuks naglasio je da je jevrejska zajednica u Srbiji mala i nema dovoljno resusra da se bavi borbom protiv antisemitizma.
Fuks je rekao da Međunarodna alijansa za sećanja na holokaust (IHRA), koja je organizovala današnju konferenciju, podstiče da ljudi prave razliku između dobra i zla.
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković istakla je da Srbija baštini antifašističku tradiciju i čuva sećanje na žrtve.
Ona je rekla da je kultura sećanja „obaveza najpre zbog mladih i dece“ i naglasila da je Holokaust važan za razumevanje svih oblika diskiminacije „jer pokazuje do čega može dovesti strah i mržnja“ prema drugom i drugačijem.
Zaključila je da se ta obaveza uvećava time što je sve manje preživelih žrtava Holokausta koji mogu da ispričaju svoje lične priče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
