Foto: Zika BrankovićKrajem 2013. godine sasvim slučajno je saznao da je oboleo od najteže i najpodmuklije bolesti – kancera. Posle šoka, odlučio je da se bori sa ovom opasnom bolešću. Prošao je kroz hemioterapiju, zračnu terapiju i na kraju se podvrgao hiruškom zahvatu.
Prema rečima Žike Brankovića, planinara iz Zaječara, duboko je ubeđen da je njegovo bavljenje planinarenjem doprinelo brzom ozdravljenju. Uspeo je da pobedi kancer i na trogodišnjicu od operacije popne se na najviši vrh Evrope na Elbrus, čija je visina 5.642 mnv.
“Moj primer je da upornost može da pobedi i kancer i da uvek ima nade. Ne treba se predavati već se boriti i rezultat neće izostati. Ja sam dokaz za to”, ističe Branković za Danas.
On kaže da među slovenačkim planinarima postoji izreka da bi bio uspešan planinar popni se na Triglav i Mon Blan i slikaj ispod Mont Everesta i ostvario si sve svoje planinarske snove.
“Ja sam se ispenjao od Vardara pa do Triglava, od Elbrusa, sve do Maglića gotovo na svaki planinski vrh. U Africi sam jednog dana bio na Atlasu, vrh Toupkal 4.167 mnv, a drugog dana se brčkao u Atlanskom okeanu u Esauiri. Posle svega 2019 godine, odlučio sam da odem u Nepal i da se slikam ispod Mont Everesta. Na Himalajima sam ispenjao tri vrha Hangakartshang 5.083 mnv, Kalapatar 5.545 i boravio u Bazni kamp Everest 5.364”, objašnjava naš sagovornik.
Branković kaže da kada mu je bilo najteže mnogo znanih i neznanih ljudi mu je pomoglo, i dok je boravio po onkološkim ambulantama video je dramu dece obolele od raka i njihovih roditelja.
“Kada sam ozdravio tražio sam način kako da ja njima pomognem kao što su meni pomogli neki dobri ljudi. Ja sam skroman penzioner koji živi od svoje penzije, nemam nikakvih drugih prihoda, nisam neki zantlija, proizvođač, ratar ili stočar da bih mogao deo prihoda da doniram onima kojima je potrebna pomoć”, ističe on.
Sagovornik Danas kaže da planinari iz ljubavi prema prirodi, planinama i ljudima koje sreće na njima. Vodi ga radoznalost da kada se popne na jedan vrh poželi da vidim šta se vidi sa sledećeg planinskog vrha.
“I onda sam odlučio da napišem knjigu “Od ponora do Himalaja” i prihod ustupim Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Smatram da ne treba tugovati nad decom oboleloj od raka već im treba pomoći da budu pobednici u njihovoj teškoj borbi. Govorio sam o NURDOR-u gde god sam stigao, a knjigu sam napisao koja je, donela kakav-takav prihod”, objašnjava Žika Branković.
On kaže da nastavlja kampanju sa ciljem obezbeđivanja što kvalitetnijih uslova lečenja i života dece obolele od raka, i da su NURDOR-u potrebna sredstva za nabavku ogreva, namirnica, sredstva za ličnu i kućnu higijenu i podršku svakoj porodici koja dolazi iz mesta van Beograda radi lečenja maligne bolesti deteta.
“Moja knjiga je istovremeno ohrabrenje svim ljudima, da nađu podršku i oslonac, da ne posustaju u teškim trenucima, da pronađu u sebi veru i snagu da dosegnu svoj cilj, ma koliko on bio visoko. Poseban akcenat je na promociji zdravog načina života i povratku prirodi, što je u današnjim uslovima, kada smo pod stalnom pretnjom od bolesti, postalo nasušna potreba”, ističe Branković i dodaje:
“Kada dotaknete dno, probajte da dodirnete nebo”.
Branković kaže da posle svega tražio je način kako može još da pomognem malim borcima, i na nagovor prijatelja odlučio je da napiše novu knjigu o planinarenju, o onome što je naučio na planini i iskustvu sa kojim se tokom vremena susretao putujući svetom. Knjiga je u pripremi i u toku ove godine očekuje da bude objavljena.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
