Četvrtak 13. maj
Idem u Forum da naručim polen tablete od rođake E. za moju mušku žlezdu. Svraćam u dopisništvo Danasa, kod Goce i Danijele i pričam o mom prvom Sterijinom pozorju u Vršcu 56. godine prošlog veka. Goca mi predlaže da pišem Dnevnik, zove redakciju i pada dogovor, ali prvo lice jednine je, sad u …
Uveče idem u Muzej savremene umetnosti Vojvodine gde postavljaju izložbu Miše Blanuše, opet jednog Vršćanina. Gera, direktor MSUV-a, Jovan producent i Đole su glavni i jedini u vidokrugu, dok sam s njima.
Svraćam kod Džoa u „Bircuz“ i ponovo pričam sa glumcima Pozorišta mladih o Zakonu o kulturi koji još čeka onih šest pravilnika za primenu iako je rok za donošenje odavno (naravno) prošao. Sad izgleda počinju da me shvataju ozbiljno jer obećavaju da će od nedelje da krenu u svoje udruženje!
Petak 14. maj
Zovem Sterijino pozorje da pitam da li može na Danima knjige da se organizuje promocija naše knjige (Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine) „Pozorišna Vojvodina“ koju smo predstavili na 60. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu (najstariji pozorišni festival u nas). Odgovor je kratak: ne može! Program je već napravljen pre mesec dana, kažu.
Nema ni Mikija ni v.d. direktora pošto od nedelje počinje Festival u Šapcu. Prvi je bio selektor ( kao i kod nas u Zrenjaninu) a drugi je valjda predsednik žirija. AFERIM – a što Sterijino pozorje počinje za deset dana nikom ništa!
Valjda je sve pripremljeno pre mesec dana kao što mi je predhodno rečeno.
Petak ko petak, i ovo je dovoljno, štedim reči da ne budem dugačak.
Subota 15. maj
Idem na Čenej kod Vl. i Saš. i unuke I. i T.
Nosim kao i uvek, ponude: hleb, voće, nešto slatko za decu, pošto oni već tri godine žive na salašu van naselja.
Obavezno i hranu za Bundiku, jednog pravog domaćeg (nepriznatog) crnog pulina domaće rase, kerušu Garu mešanku i dva mačeta. I meni i njima je uvek veselje kad se vidimo. Na salašu je i plastenik sa sedam hiljada zasada krastavaca koji su za branje i tu počinje drama…
Projekt „Plastenik organske hrane“ zaživeo je pre desetak godina (posle 6. oktobra) kao podrška višku radnika u jedinoj NAFTNOJ kompaniji u nas, da višak radnika uz otpremninu razvija plasteničku proizvodnju na izvorima tople vode (čuj tople vode) kojih u Vojvodini ima preko osamdesetak, a ne koriste se.
A onda su u jedinoj kompaniji počeli da se menjaju direktori i ideje, pa je sve propalo ili što bi rekli, otišlo u Honduras!
Prava drama počela je pre dve godine kada se, između dva salaša, „naselio“ projekt za izgradnju živinarske farme za koke nosilje, cca 17.000 jadnih koka nosilja.
Iako po prostornom planu to nije bilo moguće, farma se upravo gradi…
Počele su tužbe, veštačenja, takse, sudovi u reorganizaciji a čenejski salašari obećavaju da će ići do suda u Strazburu. Daleko je Strazbur!
Pada kiša što bi se reklo, do panja! Pokisao sam k'o crkveni miš, u odlasku i povratku. A i priča je dovoljna. Noć muzeja je večeras…
Nedelja 16. maj
Nedelja ko nedelja. Ciklonska aktivnost od juče ne jenjava, kažu meteorolozi, naravno, dolazi sa zapada kao i sve kod nas.
Uveče idem u offis da pišem Dnevnik, zatvaram prozore i palim sveću da se malo ugrejem, kad u 19 i 30, verovali ili ne, komšija počinje bušilicom da buši beton, sve se trese i odjekuje celom ulicom. Komšijska posla!
Odustajem od pisanja i vraćam se u stan, gde je takođe hladno.
Ponedeljak 17. maj
Dan počinje eksplozijom! Crko kabel koji nismo zamenili, a trebalo je odavno, na radiju starom valjda trideset godina. Treba kupiti novi produžni kabel i radio, po mogućnosti sa CD (digitalni što rekli u XXI veku). Vanredni troškovi u kući su uvek problem. A šta je danas bez problema?
Veče, idem na koncert Marte Šebešćan u Sinagogu. Kasnim nekoliko minuta a sala je puna (900 mesta). Marta u Novom Sadu uvek ima publiku. Divno, kroz rozete sa strane pada polako noć, a publika, i ona koja ne zna mađarski, polako se zagrejava…
Odlazim posle pola sata jer ne mogu da stojim…
Rezervne stolice u Sinagogi ne postoje…
Preko u Srpskom narodnom pozorištu Goca igra osmi put u predstavi o Virdžiniji Vulf, raskošno ulazi u ulogu, njen partner Saša takođe je prati, publika u polupraznoj dvorani prava pozorišna.
Veče koje ću pamtiti…
Utorak 18. maj
Prošlo je mesec dana od završetka 60. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine (13 pozorišta na pet jezika) a pare za nagrade još nismo dobili. Zovu iz pozorišta, misle da smo nekima dali nagrade. Republika je po konkursu preko komisije dala prvo milion i po, pa onda smanjila na milionče, kao na pijaci otprilike…
Ako je konkurs javan, čemu onda kabinet ministra (po diskrecionom pravu valjda).
Zima, Brajko, i dalje, kako bi rekao Miodrag Petrović, glumac i pesnik ovdašnji.
Sreda 19. maj
Stegla me hernija, ne diskus hernija o kojoj se priča ovih dana, nego ona na dijafragmi. Našlo mi pre tri meseca na prvom pregledu kod lekara, na koji sam otišao posle 12 godina.
Morao sam da izaberem svog lekara, pa to ti je.
Dalje nisam više išo!
A kad ću, ne zna se!
Vreme: malo toplije, kiša povremeno pada, sutra toplije, kažu meteorolozi.
Četvrtak 20. maj
Poruka uredniku: Ako ima manje od 1.300 reči povećajte slog da možemo i mi ćoravi na miru da pročitamo, ako ne… znate šta Vam je činiti.
Autor je producent- novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
