U sedam turističkih destinacija povećan je turistički promet za 20 odsto u poslednje dve godine, od kada je uveden zimski raspust iz dva dela.
Država je uložila milione evra u ski centre na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru i takav zimski raspust je doprineo da se ovi resursi koriste na pravi način, kaže za Danas Darko Đurović, direktor Programa za razvoj turizma u Srbiji, koji finansira švajcarska vlada. On kaže da su, pored pozitivnih efekata u turističkoj privredi, zabeležene i velike uštede energenata u školama u planinskim područjima Srbije. I Miroslav Rađen, iz Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, navodi da je pomeranjem zimskog raspusta na februar zabeležen rast turističkog prometa u ovom području, ilustrujući to podatkom da je u 2016. povećan broj noćenja za 14 odsto, a broj dolazaka za 20 odsto, u odnosu na 2015. godinu, koja je bila rekordna.
Zimski raspust iz dva dela (prvi tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a drugi u prvoj polovini februara) uveden je u školskoj 2015/16. godini, upravo na inicijativu turističkih radnika iz regije Zapadna Srbija, a tome su prethodile analize uticaja ovakve mere na zdravlje dece, ali i na proces učenja. Među argumentima koje su tada izneli su da bi drugačija organizacija školskog kalendara doprinela produžetku turističke sezone i omogućila da se veći broj dece bavi zimskim sportovima. Ukazano je i da u februaru na našim planinama ima mnogo više snega nego u januaru, te da se u tom periodu deca i nastavnici u planinskim predelima teško probijaju do škola ili su sprečeni da dođu na nastavu. Iako su turistički radnici najavljivali jeftinije aranžmane u februaru, ispostavilo se da cene „skaču“ upravo u vreme zimskog raspusta, na šta Darko Đurović odgovara da je „uveren da su cene u domaćim zimskim turističkim centrima niže u februaru nego u januaru“.
On navodi da bi Ministarstvo prosvete trebalo da uradi analizu kako je ovakva organizacija školskog kalendara uticala na nastavni proces, napominjući da turistički radnici nisu za to da turistička privreda profitira na uštrb dece, niti da raspust bude previše „iseckan“.
A upravo je dvodelni zimski raspust ove godine bio na meti kritika, jer je zbog epidemije gripa prvi deo ferija (tokom novogodišnjih i božićnih praznika) produžen za dva dana, da bi potom prosvetna vlast kao jedan od načina da se ti dani nadoknade preporučila skraćenje drugog dela raspusta, a mnogi roditelji su unapred uplatili aranžmane. Kreatorima školskog kalendara ne ide na ruku Dan državnosti, koji se slavi 15 i 16. februara, a oni „padaju“ već u prvoj nedelji drugog polugodišta. Zbog „seckanja“ radnih i neradnih dana mnogi roditelji su samoinicijativno produžili raspust i na treću nedelju februara.
Naredne školske godine biće još nezgodnije, pošto je kalendarom obrazovno-vaspitnog rada predviđeno da umesto dve nedelje, drugi deo raspusta sa vikendima traje ukupno 11 dana (zvanično počinje u četvrtak, 1. februara, a završava se u petak, 9. februara). Drugo polugodište startuje u ponedeljak, 12. februara, a već 15. i 16. februar su neradni zbog Dana Državnosti, pa je za očekivati da i tu bude spajanja.
Učitelji za jedinstven raspust za Vojvodinu i ostatak Srbije
Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije, kaže da među učiteljima nije bilo ni pozitivnih, ni negativnih reakcija na uvođenje dvodelnog zimskog raspusta. Međutim, to udruženje se zalaže da škole u Vojvodini i ostatku Srbije imaju jedinstvene raspuste, što su pre više od godinu dana i predložili Ministarstvu prosvete. Nikolić Gajić kaže da je dobro što je drugo polugodište produženo, jer je prema ranijem kalendaru bilo nesrazmerno kraće od prvog, pa je najviše problema bilo sa ocenjivanjem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.