Foto: Nenad MihajlovićRegionalna deponija u Novom Sadu, koji će zadovoljavati potrebe i Bačke Palanke, Temerina, Bačkog Petrovca, Beočina, Srbobrana, Žablja i Vrbasa, treba da bude na mestu gde je već postojeća gradska deponija. Ono što joj građani i ekolozi zameraju je lokacija, preblizu je domovima ljudi koji žive u naseljima Nemanovci i Klisa.
Gradska deponija koja treba zapravo da postane regionalna, od centra Novog Sada udeljena je tek oko šest kilometara. Odlukom Skupštine grada iz maja 2021. godine ipak će se graditi upravo na ovoj lokaciji.
Uprkos primedbama građana, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine je pre 20 dana doneo rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje Regionalne sanitarne deponije.
Kako kaže Aleksandar Nikolić inženjer iz Nemanovaca, za početak, nije ispoštovana potrebna udaljenost od 500 metara od njihovih kuća, što propisuje Uredba o odlaganju otpada na deponije. Urbanisti su, kako ističe, granice deponije doveli do nedovoljnih 270 metara od njegovog naselja koje broji 54 kuće i oko 200 građana.
Zbog toga je na Klisi, naselju preko puta, nedavno i napravljena i neformalna grupa “Stop regionalnoj deponiji”.
“Išao sam na sastanak sa građanima Klise u mesnoj zajednici, skupilo se oko 300 ljudi, u Vajber grupi ih ima oko 3.000 i žele nešto da učine. Trebali su da dođu i predstavnici grada, ali nisu. Ne zna se ni kada će, odnosno, da li će uopšte. Kako ne žele da nas udostoje ni svog prisustva, planiramo proteste. Sve naše primedbe u poslednjih desetak godina su odbijene. Tužili smo sada i Pokrajinu Upravnom sudu, verovatno ćemo ovo voditi do Strazbura“, rekao je Nikolić.
Kako ističe, sem blizine i zagađenosti, ali i uništavanja životne sredine, problem su i požari. Nije više velika vest kada novosadska deponija gori.
„Postoje tri polja na deponiji. Zapravo bila su dva, ali pošto nisu više imali gde da odlažu smeće napravili su još jedno u sredini. Treće polje je do nas i gorelo je jednom tri dana. Nikako nisu uspevali da ga ugase. To je bilo vreme korone, deponovale su se silne ambalaže za dezinfekciju, alkohol je isparavao i sve se zapalilo po onoj vrućini. Svaki minut mogli ste čuti detonaciju od plastične ambalaže“, nastavlja Nikolić.
Kako dodaje, izgradnjom regionalne deponije biće ugrožena i „Kasapska ada“, koja je proglašena za prirodno stanište zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja. Reč je o jezeru i okolnom močvarnom zemljištu koje se nalazi uz rubni deo sadašnje gradske deponije, na nekoliko stotina metara udaljenosti od naselja Nemanovci.
U nacrtu plana, procena je da će na deponiju do 2063. godine biti odloženo oko 7,5 miliona kubika otpada. Kompleks regionalnog centra za upravljanje otpadom biće 214 hektara, sa deponijskim poljem površine 62 hektara.
Iz Gradskog veća kažu da će 90 odsto nove deponije biti u zatvorenom
Gradski čelnici sa druge strane kažu, da je udaljenost prvobitno planirana na 150 metara od prvih kuća, ali da je povećana na 350 metara, dok je zeleni pojas oko deponije, sa 40 povećan na skoro 100 hektara. Kao i da je trenutno neuređeno smetlište mnogo opasnije i da će im kvalitet života biti promenjen ali samo na bolje.
Iz Gradskog veća za zaštitu životne sredine navode da će se u okviru novog Regionalnog centra naći će digestor za proizvodnju gasa, sistem za aeraciju i zatvorena baklja za spaljivanje deponijskog gasa. Otpad će se u zatvorenom postrojenju prerađivati nakon čega ide na spaljivanje.
„Sve se nalazi u zatvorenim halama, neće biti nikakvog neprijatnog mirisa, prašine i otpadnih voda. Sav otpad koji dođe u Regionalni centar će biti podvrgnut tretmanu u zatvorenom prostoru, a samo do 10 odsto otpada će biti odložen na sanitarnu deponiju. Površina deponije biće 10 hektara, pet puta manja nego što je sada. Sa početkom rada Regionalnog centra zatvoriće se i sanirati postojeća deponija i smetlište. Samim tim, rizik za zagađivanje vode, vazduha i zemljišta će biti sveden na minimum”, rekli su iz Gradskog veća.
Kako kažu, u postupku pripreme Generalnog urbanističkog plana koji je usvojen ove godine, kao i dokumentaciji za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, pored ove lokacije, razmatrane su i lokacije u Kaću i Stepanovićevu, ali je utvrđeno kao imaju značajna ograničenja, kao što je namena zemljišta za poljoprivredu, vlasništvo nad zemljištem i nedovoljna površina za odgovarajući period korišćenja deponije.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
