Živa lomača u selu Đurići

Početak akcije „Oluja“ 4. avgusta 1995. Mile Đurić je dočekao u vikendici na brdu nadomak rodnog sela Đurići kod Plavnog. U dve izjave tužilaštvu iz 2004. i 2007. i u jučerašnjem svedočenju na suđenju generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču opisao je svoj odlazak u Đuriće 6. avgusta 1995. kada je video da mu je na porodičnom imanju otac živ spaljen.
Svedok je ispričao da je tog dana usred granatiranja sišao u selo i oko 16 časova ručao sa roditeljima, sestrom i bakom, nakon čega je otišao do lokalne prodavnice. Na povratku je video da mu je kuća zapaljena, pa se, zabrinut za članove porodice, uputio u tom pravcu. Pošto je u dvorištu video hrvatske vojnike, sakrio se na mesto sa kojeg je, kaže, video kuću i radionicu u plamenu, a svog oca Savu Đurića i baku u rukama trojice vojnika.
Jedan od njih je, kaže svedok, naredio da oca, koji je inače bio invalid i od detinjstva se otežano kretao, ubace živog u zapaljenu radionicu. Iako je baka plakala i molila ih da to ne učine, naređenje je izvršeno, a vrata radionice su zatvorena pošto je otac ubačen u vatru.
Svedok je potom pobegao u brdo i sutradan otišao u Srbiju, iako je odbio da isto učini na majčin nagovor 5. avgusta, kada je većina stanovnika Plavnog izbegla. Osim dve svedokove izjave, tužilac je u dokaze uveo i nekoliko fotografija spaljene porodične kuće i radionice u kojoj se dogodio incident, kao i izveštaje o ekshumaciji i obdukciji tela Save Đurića.
Iz poslednja dva dokumenta, rekao je tužilac, vidi se da je u radionici pronađen ljudski leš, ali je previše izgoreo, pa je DNK analizom bilo nemoguće utvrditi identitet. Branilac Ante Gotovine je u unakrsnom ispitivanju dokazivao da Mile Đurić uopšte nije dolazio iz vikendice u selo 6. avgusta 1995. godine i u tu je svrhu predočio izjavu koju je 1998. godine istražiteljima tužilaštva dala svedokova majka Milka. Ona tada, naime, nije pomenula da je svedok dolazio u selo, niti da je video spaljivanje svog oca.
Mile Đurić kaže da je njegova majka stara i nepismena žena zbog čega je možda pomešala neke događaje i datume, a tvrdi i da nije znala da je on bio na licu mesta jer joj o tome do 1998. godine ništa nije pričao. Na pitanje branioca da li je moguće da o smrti oca, odnosno muža, nisu razgovarali cele tri godine nakon njegovog spaljivanja, svedok kaže da je pretresanje te teme za oboje bilo bolno i da su se zato odlučili na ćutanje.
U dodatnom ispitivanju, tužilac je prezentovao drugu izjavu Milke Đurić istražiteljima tužilaštva iz 2007. godine, u kojoj je rekla da je sina ipak videla na ručku 6. avgusta 1995. godine. Na pitanje predsedavajućeg sudije Orija da li je majka pre ispitivanja 2007. godine bila upoznata da se navodi njene prve izjave ne poklapaju sa onim što je njen sin rekao istražiteljima, tužilac odgovara odrečno. Suđenje hrvatskim generalima optuženim za zločine za vreme i nakon akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine nastavlja se 23. juna.