Živeti pored velikog suseda

 Oni tvrde da je to danas ideja vodilja politike države čija je narastajuća ekonomska i politička moć predmet stalnih analiza međunarodnih eksperata i političara, ali i straha pojedinih krugova, koji u buđenju Turske, njenom ekonomskom jačanju i aktivnoj spoljnoj politici vide neootomanske pretenzije.

ZNAČAJ BALKANA

Turski zvaničnici se trude da opovrgnu ove strahove i odbacuju tvrdnju da imaju bilo kakve hegemonističke ideje ili ideje mešanja u unutrašnje poslove drugih. Spoljna politika Turske, posebno odnos prema balkanskim zemljama, bila je glavna tema nedavne posete grupe novinara iz svih delova bivše Jugoslavije Turskoj i razgovora sa visokim zvaničnicima ove zemlje. Potpredsednik Vlade Turske Bulent Arinč i predsednik Velike narodne turske skupštine Džemil Čiček, u razgovoru sa gostima iz više balkanskih medija, potencirali su značaj koji Balkan ima za njihovu državu. Arinč i Čiček veruju da se 100 godina nakon Balkanskih ratova, region nalazi u periodu mira.

– Između Turske i balkanskih zemalja ekonomski i politički odnosi su dobri, a za nas je Balkan značajan ne samo zbog toga što se tri odsto naše teritorije nalazi na tom poluostrvu, već i zato što 18 miliona građana Turske vodi poreklo sa balkanskih prostora – ističe Arinč, koji poručuje da Ankara želi dobre odnose sa svim balkanskim zemljama. – Za nas su jednako važne sve balkanske države – zaključuje potpredsednik turske vlade.

Prema rečima predsednika turskog parlamenta Džemila Čičeka, balkanske zemlje ne treba da se plaše Turske, jer je ova zemlja otvorena za saradnju sa svima i zalaže se za mir u regionu i svetu. „Spremni smo da pomognemo i sarađujemo sa svim balkanskim zemljama“, poručuje Čiček.

Ambasador Hasan Goguš, dugogodišnji diplomata koji je u turskom Ministarstvu inostranih poslova zadužen za odnose sa balkanskim zemljama, smatra da naš region ne treba više da bude „bure baruta“, već prostor saradnje naroda koje, pored tragičnih delova prošlosti, povezuju i sličnost u kulturi, jezicima, običajima, mentalitetu…“Ne treba da zaboravimo prošlost, ali moramo da se okrenemo budućnosti“, ubeđen je Goguš, koji veruje da su evropske integracije najbolje rešenje za region, za koji vrata EU i NATO treba da budu širom otvorena. Za Tursku su, međutim, vrata EU izgleda i dalje zatvorena jer godinama nije napravljen pomak u pregovorima o priključenju.

Proces priključenja Turske EU, tada Evropskoj zajednici, zvanično je počeo 1987. godine. Turska je sa EU 1995. godine potpisala Carinski ugovor, službeno joj je status kandidata za članstvo priznat 1999. godine. Pregovori o članstvu su zvanično počeli 3. oktobra 2005. godine, istog dana kad i sa Hrvatskom, koja u julu postaje punopravni član. Turska, međutim, nije daleko odmakla u pregovorima, što zbog otpora koji u većem delu EU postoji prema mogućnosti da velika muslimanska zemlja postane deo „evropske porodice država“, što zbog unutrašnjih i problema u odnosima Turske i Kipra. Status „večitog kandidata“, ekonomska kriza u EU, kao i nadmen odnos dela Zapada, uticali su na drastičnu promenu stava turskih građana o članstvu u EU. Od nekadašnjih EU entuzijasta, postali su evro-skeptici.

NEPOVERENJE U BRISEL

Prema nedavnom istraživanju Bosforskog univerziteta, koje je objavio dnevnik Vatan, raste broj Turaka koji ne veruje da će njihova zemlja postati član EU. Istovremeno raste i procenat Turaka koji smatraju da bi članstvo za njihovu zemlju imalo negativne posledice. Samo 47 odsto ispitanika ima pozitivan stav o EU, što je, u odnosu na 2003. godinu, pad za više od 20 odsto. Tada je skoro 70 odsto Turaka imalo pozitivno mišljenje o EU. Trećina Turaka smatra da njihova zemlja neće nikada postati član EU, dok 21 odsto misli da se članstvo neće dogoditi „za njihovog života“. Ipak, na eventualnom referendumu o članstvu, 51 odsto ispitanika bi glasalo „za“, u poređenju sa nekadašnjih 74 odsto. Svaka sličnost sa Srbijom, slučajna je. Iako se EU zemlje plaše navale turskih imigranata, većina Turaka ni ne razmišlja o iseljavanju. Ukoliko bi Turska postala član EU, samo 14 odsto Turaka bi razmislilo o mogućnosti da imigrira u neku EU državu, pokazuje ovo istraživanje.

Ovakav stav o EU ne čudi ambasadora Guguša. „EU je u velikoj krizi, a mi poslednjih godina beležimo rast proizvodnje od 8,5 odsto. Dok u Evropi raste nezaposlenost, mi smo prošle godine otvorili milion novih radnih mesta. Sa ekonomske strane, našim građanima članstvo u EU zbog toga više ne deluje toliko privlačno. Javnost Turske ipak je i dalje za članstvo u EU, ali samo 17 odsto veruje da će Turska postati punopravni član. Građani podržavaju članstvo u EU, ali u članstvo više ne veruju i to uglavnom zbog izneverenih obećanja EU“, zaključuje ambasador Guguš. Kao i većina turskih zvaničnika, ambasador Guguš navodi da Turska sprovodi reforme ne zbog EU, već svojih građana i poručuje da će Ankara „ma šta da bude, nastaviti reforme“.

Zvanična Turska je svojevoljno odlučila da tokom aktuelnog predsedavanja Kipra prekine kontakte sa Briselom, ali puno očekuje od predstojećeg predsedavanja Irske. Republika Irska, koja predsedavanje EU preuzima 1. januara, pobornik je članstva Turske. Tradicionalno, najvatreniji zagovornik članstva Turske u EU i čvršćeg vezivanja za „evropski voz“ je glavni turski saveznick SAD. Ovakav odnos EU naveo je Tursku da se okrene i drugim zemljama, naravno i balkanskim. Pojavile su se i teorije o mogućim „balkanskim“ umesto evropskih integracija, ali Ankara, tvrde njeni zvaničnici, nije zainteresovana za takav scenario. „Nemamo ambiciju da ujedinjujemo Balkan pod „turskim kišobranom. To nije naša namera“, tvrdi ambasador Guguš.

EKONOMSKI RAST

Turska namera je da političku saradnju sa balkanskim zemljama osnaži i ekonomskom. Kao faktički jedina regionalna sila, ova zemlja čiji je privredni rast poslednjih godina fascinantan, ne krije svoju nameru da 100. rođendan Republike, 2023. godine, „proslavi“ i kao jedna od 10 privrednih sila. Trenutno su 16. ekonomija sveta. Pošto privreda ne zna za političke i nacionalne granice, Turska posluje sa svima, pa i nekadašnjim neprijateljima. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je posetio Istanbul, a sastanak sa premijerom Erdoganom delovao je toliko prijateljski da bi neobavešten čovek mogao da pomisli da su u pitanju „braća po veri i krvi“. Moskva i Ankara se razilaze u pojedinim političkim pitanjima, oko Sirije pre svega, ali dve države su sklopile ugovore o privrednoj saradnji vredne više milijardi, a poslovi samo niču. Kamo sreće da se na „braću“ Ruse i Turke ugledaju ovdašnji narodi. Turska povećava i ekonomsku saradnju sa „mitskim dušmanima“ Grcima. Međusobna razmena dve zemlje dostigla je četiri milijarde dolara, a ko bolje prolazi nije teško pogoditi.

Turski konglomerat Dogus Holding preuzeo je 50 odsto udela u Flisvos Marini, jednoj od najvećih marina u Atini. Zbog krize u Grčkoj, odnedavno je primetan ranije nezamisliv fenomen – Grci traže posao u Turskoj. „Od kako su pre 12 godina dve zemlje relaksirale odnose, neke stvari su se promenile u glavama dva naroda, sve više prihvataju jedan drugi. Zavisno od obrazovanja, pored tradicionalnog emigriranja na zapad, Veliku Britaniju, Ameriku, Nemačku i Francusku – mnogi Grci pokušavaju da isprobaju sreću u Turskoj“, prenosi Dojče vele izjavu profesora Dimitrisa Triantafiluja, koji već godinu dana radi u Istanbulu. Oko 100 hiljada Turaka rođenih u Nemačkoj vratilo se u zemlju svojih roditelja jer smatraju da će imati bolju perspektivu u Turskoj nego u Nemačkoj, što je takođe ranije nezamisliv fenomen.

Ankara čeka Nikolića

Turska i Srbija su poslednjih godina bilateralne odnose podigle na najviši politički nivo. Dve zemlje su potpisale niz ugovora o saradnji, a zabeleženo je i više poseta na visokom nivou. Ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu više puta je boravio u Srbiji, a njegov bivši srbijanski kolega Vuk Jeremić bio je takođe čest gost u Istanbulu i Ankari. Tursku su posetili bivši predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković, a u Srbiji su boravili turski predsednik i premijer Abdulah Gul i Redžep Taip Erdogan. Ankara se nada da će i sa novim vlastima u Beogradu imati uspešnu saradnju, a da i Srbija želi dobre bilateralne odnose pokazuje i nedavni boravak u Turskoj premijera Ivice Dačića. Početkom naredne godine Tursku bi trebalo da poseti predsednik Tomislav Nikolić. „Srbija je prijatelj Turske. Želimo da nastavimo dobre odnose sa vašom zemljom“, poručuje potpredsednik Arinč.

– Srbija je jedna od ključnih zemalja regiona i veliku pažnju posvećujemo našim dobrim bilateralnim odnosima. Nadamo se da će predsednik Srbije Nikolić početkom sledeće godine posetiti Tursku. Pokušavamo da obnovimo odnose Turske-Srbije-BiH, kao i Turske-BiH i Hrvatske, kaže ambasador Guguš. Jedino „otvoreno“ političko pitanje između dve zemlje je Kosovo, koje je kao nezavisnu državu Turska među prvima priznala. Ankara ističe da želi dobre odnose i sa Srbijom i Kosovom i veruje da jedno drugo ne isključuje. „Podržavamo dijalog Beograda i Prištine i ohrabrujemo obe strane da normalizuju odnose“, kaže Guguš.