Čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik: Živim da bih radio

Ni to što se kreće uz pomoć štapa i što mu pluća, kaže nisu zdrava, ga ne zaustavlja. U razgovoru za Danas otkriva da je srećan što je dočekao stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, jer je to „veliki praznik“.

„Svakog dana treba da kažemo sto puta „hvala“ za sve one ljude koji su poginuli na Solunskom frontu. Ovde je sahranjeno 21.000 boraca. Ima Francuza, Italijana, Rusa i oko 8.000 Srba. Solunski front bio je dugačak od Bugarske do albanske granice. Oni koji su poginuli tamo su odmah sahranjeni, pa posle deset godina preneti ovde. Zato ovde u kosturnici ima 2.000 mermernih ploča, iza kojih su smeštene kosti stradalih, sa imenima i mestom rođenja za one za koliko se znalo. Nema dana da nema Srba, koji dođu da traže grobove svojih predaka, većina ih nađe“, ispričao nam je Đorđe kad smo ga nedavno posetili.

Iako je rekonstrukcija groblja u toku, posetilaca ima. Čika Đorđe ih dočekuje, pokazuje humke, traži sa njima izgubljene pretke, priča o njihovom junaštvu, a na njegovo recitovanje stihova Vojislava Ilića Mlađeg, koji se nalaze na spomen kosturnici, niko ne ostaje ravnodušan:

„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba…“

Ceo život je na ovom groblju, živi, radi, čuva. Najpre je njegov deda, solunski dobrovoljac, Savo Mihailović bio prvi čuvar, pa otac Đuro, da bi posle njegove smrti dužnost čuvara groblja pripala Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.

„Znate šta mi kažu, „to je moje groblje“, pa ceo život sam ovde, a čuvar sam 58 godina. Nemam sina da me nasledi, zato radim još. Ovaj posao nije za žensku decu. Ako bog da još malo zdravlja, da živim, da radim. Pa niko ne živi dvesta godina“, kaže Đorđe, dok se saginje da podigne kamenčić sa stepenica kosturnice.

„Volim da je lepo ovde, kad posetioci dođu da sve bude čisto“, dodaje Đorđe, koji je za svoje zasluge već odlikovan Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena. Od pre četiri godine kada je zbog bolesti morao u bolnicu, dobio je pomoćnika Predraga Nedeljkovića iz Kraljeva, sa kojim i danas deli smene. Smeje se kad se seti, kako su ga tada proglasili mrtvim.

„Dva meseca sam tada bio u bolnici teško bolestan. Na internetu javili da sam umro, umalo nisu otvorili ovde grobnicu, gde su moj deda i otac da me sahrane. Greška, eto još sam živ. Idem na terapije za pluća, nije baš dobro, al šta da se radi. Nisam pušač, možda je od prašine šta znam“, priča Đorđe, koga rad i dalje drži na nogama. Ostaje pak žal, što će kaže, biti poslednji Mihailović, čuvar grobova srpskih vojnika.

Rekonstrukcija kompleksa Zejtinlik gotova za 15 dana

Kompletna rekonstrukcija memorijalnog kompleksa Zejtinlik biće završena za 15 dana, izjavio je u subotu u Solunu državni sekretar ministarstva za rad Negovan Stanković, povodom obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta. Stanković je podsetio da je Vlada Srbije za rekonstrukciju tog memorijalnog kompleksa na kome počiva skoro 8.000 srpskih junaka izdvojila 220.000 evra. Poručio je da će srpsko vojničko groblje za 15 dana dobiti izgled dostojan značaja koji ima za srpski narod i srpsku istoriju.