Živković: Rat protiv mafije Vučić da počne od svojih saradnika

Tom prilikom, izneo je više puta ponovljenu tvrdnju da je najviše ubistava bilo početkom dvehiljaditih godina, indirektno optužujući stranke koje su tada bile na vlasti.

– Oni koji su mislili da će da nas vrate u vreme dvehiljaditih kada smo imali po tri ubistva dnevno na ulicama, da nas vrate u vreme najgoreg kriminala, da nas vrate u vreme Zemunskog klana, grdno su se prevarili, kazao je juče predsednik Vučić.

Sagovornici Danasa koji su u navedenom periodu, sa različitih pozicija, direktno učestvovali u borbi protiv organizovanog kriminala tvrde da predsednik ima selektivno pamćenje i da su kriminalne organizacije koje je spomenuo moć stekle tokom režima Slobodana Miloševića čiji deo je bio i Aleksandar Vučić.

Zoran Živković, premijer Srbije u vreme policijske akcije Sablja, ističe da je policija u vreme njegovog mandata „zatrla trag Zemunskom klanu“.

– Tada su svi pripadnici Zemunskog klana poslati u zatvor, gde se i danas nalaze. Vlada Zorana Đinđića je vodila istorijsku borbu protiv organizovanog kriminala koja je nažalost kulminirala nakon njegovog ubistva akcijom Sablja koja se i danas izučava na pravnim fakultetima i policijskim akademijama. A podsetiću da se Vučićev tadašnji šef hvalio kako je sa vođama Zemunskog klana igrao šah, pio kafu i druga odabrana pića, navodi Živković.

On naglašava da je Aleksandru Vučiću danas mnogo lakše da sprovede rat protiv mafije imajući u vidu da je većina vođa kriminalnih organizacija povezana sa njim lično, ili sa njegovim saradnicima.

– Vučić može da bude zadovoljan ukoliko najavljena borba protiv mafije ostvari 15 odsto onoga što je učinjeno tokom Sablje. Dobar početak rata protiv mafije bi bilo hapšenje trećine članova Glavnog odbora Srpske napredne stranke, kaže Živković.

Advokat Božo Prelević, koji je u prelaznoj Vladi, nakon što je Slobodan Milošević izgubio izbore, obavljao funkciju ministra policije naglašava da je Aleksandar Vučić u potpunosti u pravu kada kaže da je 2000. godina bila najcrnja kada je u pitanju organizovani kriminal.

– Tokom 1999. i većim delom 2000. godine mafija je bila van svake kontrole. U tom periodu vi ste imali ubistvo Slavka Ćuruvije, pokušaj ubistva Vuka Draškovića, bivši predsednik Ivan Stambolić je zakopan u kreču… Zemunski i surčinski klanovi su imali službene legitimacije Miloševićeve policije. I to se sve dešava dok je na vlasti koalicija Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i Vojislava Šešelja, navodi Prelević.

Nakon što je u novembru 2000. godine formirana prelazna Vlada, dodaje Prelević, moglo je samo da se konstatuje da je mafija prožela sve bitnije sfere društva.

– Na jednom kolegijumu sa svim načelnicima Policijskih uprava u zemlji, jednoglasan zaključak svih je bio da najveći problem u državi predstavljaju kriminalni elementi u politici i MUP-u. Zato sam i naložio formiranje jedinice POSKOK, kako bi se izborili sa kriminalom koji je deset godina unazad cvetao, ističe Prelević.

Jučerašnja opaska nije prva u kojoj je predsednik Srbije izneo tezu da je početak dvehiljaditih bio period kada je bilo najviše mafijaških ubistava.

Pre dve godine je rekao da je dvehiljaditih bilo trostruko više ubistava nego devedesetih, što je bilo lako demantovati ukoliko se pogledaju podaci Zavoda za statistiku.

Broj ubistava je ’94, ’95. i ’97. godine iznosio više od tri stotine, dok je samo 2001. godine bio iznad 200, a narednih godina ispod toga.

Kako za Danas kaže penzionisani policijski inspektor koji nije želeo da mu pominjemo ime, broj kriminalnih ubistava ponovo je počeo da raste krajem 2001. kada su iz zatvora pušteni pripadnici Zemunskog klana.

– Oni su se tada osećali nedodirljivim. Koristeći se izgovorom da svete ubistvo Željka Ražnatovića Arkana oni su ubijali konkurenciju. Tokom 2002. godine je bilo najviše ubistava i otmica, ali daleko od toga da ih je bilo tri dnevno. Ta priča da tih godina nije smelo da se izađe iz kuće od kriminala, naprosto nije tačna, navodi naš sagovornik.

Statističke manipulacije

Podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju da se broj ubistava već godinama nalazi u padu. Tako ih je 2019. godine bilo 96, 2018. godine njih 98, a godinu dana pre toga 91. Tokom čitave prve decenije dvadeset prvog veka broj ubistava se nije spuštao ispod sto. Međutim, ono što kod tog podatka može da zavara je što su uračunata sva ubistva, uključujući i ona koja nemaju nikakve veze sa obračunima kriminalnih organizacija. Kada se pogleda ta kategorija, a baza podataka koju vodi portal Krik je najpreciznija, poslednjih godina beleži se značajan skok. Prema tom izvoru, u toku prošle godine na teritoriji Srbije izvršeno je šest ubistava koji imaju obeležje kriminalnih obračuna. Godinu dana ranije bilo je čak 22 mafijaška ubistva, a 2017. godine njih 16. U 2016. godini, kada je vlast prvi put najavila rat mafiji bilo je deset mafijaških ubistava. Godinu dana pre toga bilo ih je 18.