Živnula prodaja Popovićevog "Vidovdana"

 Moj poziv da se knjiga kupi, dok je još ima, masovno je prihvaćen, tako da jedva uspevamo da knjižare snabdemo dovoljnim brojem primeraka. Posle novog Kovićevog članka o ovoj knjizi i njenom izdavaču („Vitez ili trgovac“, „Danas“, subota/nedelja 13 -14. maj 2017), potražnja za „Vidovdanom i časnim krstom“ nastavila je da raste.

Naše analize pokazuju da je prodaja ove knjige poslednjih dana oživela jednim delom i zato što je publika od Kovića saznala da je njen izdavač jedan „stari trgovac“, jer ljudi više veruju – bar kad je reč o kupovini knjiga – iskusnim starcima nego nadobudnim mladićima. Nije isključeno da je na potražnju Popovićevog „Vidovdana“ stimulativno delovalo i to što je Ković njenog izdavača predstavio i kao „starog megdandžiju“ i čoveka „brzog na uvredama“. U svakom slučaju, mojoj sujeti to veoma godi, jer su za mene, čoveka u poodmaklim godinama, megdani nešto čega se nostalgično sećam, a to se, nažalost, odnosi i na brzinu.

„Vidovdan i časni krst“ ovih dana dobro ide i zbog toga što je Ković čitaoce „Danasa“ podsetio da je izdavač-trgovac koji je ovu knjigu objavio nosilac ordena viteza Legije časti i dobitnik Herderove nagrade. Istina, on je to pomenuo kao primer trgovčevog, to jest mog moralno-patriotskog posrnuća, jer su me ovim priznanjima – kako je Ković objasnio – države članice NATO pakta, „koje su razorile Jugoslaviju, koje sada razaraju Srbiju“, nagradile za „junačku borbu protiv srpskog nacionalizma“. Možda nekim Srbima i srpskim prijateljima koji su u međuvremenu odlikovani Legijom časti – na primer, Vladimiru Veličkoviću, Emiru Kusturici, Aleksandru Karađorđeviću i Moniki Beluči – neće biti prijatno kad od Kovića saznaju čemu u stvari ovaj orden služi i kako se zaslužuje. Ali, izveštaji iz knjižara, takozvane „odjave“, pokazuju da čitaoci izdanja Biblioteke XX vek izgleda imaju pozitivno mišljenje i o Legiji časti i o borbi protiv srpskog nacionalizma, jer nema sumnje da je sve što je Ković o tome rekao samo dodatno podstaklo prodaju Popovićevog „Vidovdana“.

Biću zahvalan Milošu Koviću ako nastavi da nam pomaže u ovom poslu, ako nešto napiše i o drugim našim izdanjima. Imamo još nekoliko knjiga o Kosovu i nacionalizmu koje bi mogle da privuku njegovu pažnju. U ovim za knjigu, avaj, teškim vremenima svaka pomoć dobro dođe.