Živopisna i privlačna Austrija za siromahe

Guverner Teksasa Džordž Buš je u jednom nastupu 1999. pomešao Sloveniju i Slovačku koje su pripadale grupi bivših komunističkih država Istočne Evrope i borile se da se jednog dana pridruže Evropskoj uniji, podseća agencija Rojters u tekstu koji je objavio atinski dnevnik Katimerini.
U međuvremenu, Džordž Buš izabran je za predsednika Sjedinjenih Država, dok je Slovenija postala članica EU, NATO, prihvatila evro i ušla u šengenski sistem. U januaru, alpska republika od dva miliona stanovnika preuzeće šestomesečno predsedavanje EU. Međutim, za spoljni svet ona je još uvek prilična nepoznanica. „Slovenija je, nekako, vekovima bila izolovana, kao kontinentalno ostrvo u Evropi, a neki njeni političari kao da bi voleli da tako i ostane“, kaže jedan diplomata EU, dobar poznavalac regionalnih prilika.
„Ipak, predsedavanje EU uvećaće ugled države na globalnom političkom tržištu“, dodao je diplomata. Slovenci sebe doživljavaju kao vredne, prosperitetne i prozapadno orijentisane. Srbi, Hrvati i bosanski muslimani iz nekadašnje Jugoslavije veruju da su Slovenci naduveni, hladni i da im nedostaje opušteni šarm kakav krasi druge slovenske narode s Balkana.
Cinici Sloveniju nazivaju Austrijom za siromahe. Uprkos ekonomskim i političkim uspesima Slovenije – najbogatije istočnoevropske države s bruto nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika blizu nivoa EU od 14.800 evra – kritičari su hitro zaključili da slika njenog modela nije tako savršena.
„Poslednji stvarni uspeh Slovenije bio je glatki prelazak na evro u januaru. Posle toga, videli smo nesposobnost administracije da se bori protiv inflacije, sramne sukobe predsednika države i guvernera centralne banke, pokušaje da se mediji stave pod kontrolu i sporu privatizaciju“, kaže Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba koji piše za hrvatske i slovenačke novine.
Velikodušni socijalni sistem, rigidno tržište rada, visok nivo protekcionizma i državna kontrola biznisa učinili su da inflacija u novembru dostigne 5,8 odsto, što je najveći procenat u evrozoni. „Poslednje brojke, posebno stopa inflacije, pokazuju da Slovenija gubi neke prednosti koje je imala u odnosu na ostale nove članice EU“, kaže Meta Roglič, politički analitičar lista Dnevnik.
Medijske slobode i ljudska prava, teme koje nikada nisu ugrožavale slovenačku kampanju za učlanjenje u EU, ove godine su takođe izbile u prvi plan.
Janša je rekao da su novinari ocrnili Sloveniju u inostranstvu naglašavajući marginalne teme. Iste reči izgovorio je i pre godinu dana, kada su mediji izveštavali o proterivanju velike romske porodice iz njihovog doma u centralnoj Sloveniji, što je EU brzo osudila kao „rasističko ponašanje“.
Uz podsećanje na probleme osoba kojima je posle raspada SFRJ uskraćeno pravo da dobiju slovenačko državljanstvo i pogranični spor Slovenije s Hrvatskom, Rojters zaključuje da za turiste iz Zapadne Evrope i zvaničnike EU živopisna Slovenija još uvek predstavlja privlačnu sliku o životu u „novoj“ Evropi.