Mnogima je drago što nisu spomenuti u mojoj knjizi iako su očekivali da budu i strahovali od toga.
Bili su oduševljeni tom činjenicom, a ja zaista nisam pisao knjigu tabloidnog karaktera već knjigu o životu i poslovanju s kojom sam želeo da kažem da je sve u znanju i da je za velike kompanije i njihovo poslovanje uvek najznačajnije da naprave sistem koji funkcioniše, a to se ne može bez znanja. Moć znanja je presudna u ovom poslu, istakao je Miroslav Mišković sinoć pred prepunom velikom salom Kongresnog centra Novosadskog sajma na promociji knjige „Ja, tajkun“.
Odlomke iz knjige čitao je glumacTihomir Stanić a odlomci koji su izabrani su bili reprezentativni za knjigu koju su, odmah nakon objavljivanja prvog izdanja u 12.000 primeraka, okarakterisali kao kontraverznu a da ona to zapravo nije. Ona je jedinstvena ispovest čoveka koga je Milošević smatrao saradnikom, Đinđić prijateljem, Tadić protivnikom, a Vučić neprijateljem. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona.
Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna je istakao da su vrlo posvećeno radili na objavljivanju knjige za koju su znali da će „iznenaditi“ javnost jer Miroslav Mišković nije istupao u javnosti od kraja ’90-tih kada je bio na funkciji potpredsednika Vlade, čak ni u momentima kada je hapšen, kada mu je suđeno, kada je bio u zatvoru… Javnost je do pojave ove knjige znala samo šta radi čuveni biznismen, a sada ima priliku da sazna i kako on misli. Papić je rekao da ovu knjigu neće reklamirati na one uobičajene načine kako se to u izdavaštvu radi jer je za ovakvu knjigu najbolje da je hvale sami čitaoci. To se već desilo jer je prvo izdanje rasprodato u rekordnom vremenu i pred novosadskom publikom je bilo već drugo, štampano u šest hiljada primeraka.
„Ti ćeš mi kažeš“
Knjigu je predstavio novinar Voja Žanetić koji Miškovića poznaje više od dvadeset godina i koji ovu knjigu doživljava kao sabotažu kolektivizma, kao knjigu o igri sticanja kapitala u balkanskoj tranziciji, o igri saznanja, ali kao i veliko svedočanstvo o presudnim događajima, o jednom suđenju, o boravku u zatvoru i to od glavnog aktera, iz ugla otetog i suđenog i zatvorenog.
-Jedna od najvećih vrednosti ove knjige po meni je što je Mišković uspeo da je napiše na način koji ga ne čini žrtvom već je knjiga napisana hladne glave i faktografski. U ovoj knjizi je od političara jedino Zoran Đinđić dobar lik. Iako svi mi to znamo da je tako bilo, dragoceno je da to čujemo i od ovakvog svedoka. Znate onu čestu uzrečicu u našem narodu: „Ti ćeš mi kažeš“. E, upravo je ta rečenica najtemeljniji razlog zašto ovu knjigu treba čitati. Da, ja ću sada da vam kažem: On će nam kaže“, rekao je Žanetić.
Ekonomski analitičar Miša Brkić vodio je javni intervju sa Miroslavom Miškovićem na promociji i nema ni pitanja ni odgovora koji nisu bili zanimljivi, pa tako i ono kada je Brkić pitao Miškovića koliki je honorar dobio od Lagune. Uz smeh, Mišković je odgovorio da je honorar tražio u naturi – u knjigama.
-Osnovni razlog zašto sam se odlučio da napišem ovu knjigu je to što su sve događaje vezane za mene i moje poslovanje pratile tabloidne novine, ako mogu da se nazovu uopšte novinama. Pomislio sam, da nema ove knjige, i da neko uzme za jedno 30 ili 50 godina da istražuje, imaće samo gomilu laži o svemu. Napisao sam jee da bi ostao trag o tome kako je zaista bilo.
Mišković je, odgovarajući na pitanja, govorio i o tome da je u knjizi pisao i o neuspesima, a da jedan od najvećih smatra projekat „Herkul“ i da je to svakako bio najveći ekonomski propust u regionu, o moći znanja, o svom osmomesečnom kursu za devizno poslovanje u Dubrovniku koje mu je bilo značajnije i od obrazovanja koje je stekao na fakultetu, kako je sa 43 godine otišao sa državnih funkcija i „otisnuo“ se u vode privatnog preduzetništva.
-Nije bilo lako, doveo sam tada, početkom ’90-tih porodicu u Beograd, odbio, jer sam video kuda vodi taj voz, sve ponude koje mi je Milošević nudio jer mu je bilo jako stalo da budem njegov saradnik, ali ja sam zaista želeo da se oprobam u biznisu. I počeo sam sa četiri pripravnika. A danas, kada pitam neke političare šta ćete da radite ako ne pređete cenzus, oni su prvo uvereni da će proći cenzus, ali ako ih ja ponovo pitam: ali, ako ipak ne uspete, uvek mi odgovaraju da će se baviti nekim biznisom. Ne shvataju oni koliko je znanja za to potrebno. A u znanju je sve, znanje je preduslov da se bavite ovom najtežom delatnosti.
Na kraju, a to je napisao i u knjizi, Mišković je rekao da život vidi kao „sprint na duge staze“ i da ga treba živeti bez zastajanja.
Gordana Nonin
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
