Pravna sigurnost je jedan od osnovnih temelja demokratije. Svaka vlast je ograničena nivoom već dostignutih prava. Nikako se ne može umanjivati već dostignuti nivo ljudskih prava, a pravo na život je neprikosnoveno. Dakle, dostignuti nivo ljudskih prava kod nas je da smrtna kazna ne postoji. Mi se ne možemo vraćati unazad a da ne narušimo pravnu sigurnost, kaže advokatica Zora Dobričanin Nikodinović za Danas Pravo.
Nikodinovićeva je poznata široj javnosti kao jedan od najistaknutijih advokata u teškim krivičnom procesima, posebno po odbranama optuženih za najteža krivična dela kao što su politička ubistva.
Povodom zahteva u delu javnog mnjenja nakon strašnog ubistva 15-godišnje devojčice u Subotici da se u krivično zakonodavstvo vrati smrtna kazna, Nikodinovićeva ističe česte rasprave o tome da li je blaža kazna doživotni zatvor ili pogubljenje.
– U slučaju male Tijane Jurić izricanje smrtne kazne je nemoguće. Zašto? Po zakonu jedan od osnovnih elemenata krivičnog dela je predviđenost. Citiraću vam Krivični zakon: Nikome ne može biti izrečena kazna ili krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno nije određeno kao krivično delo, niti mu se izreći kazna ili druga krivična sankcija koja nije bila propisana pre nego što je delo učinjeno. Tu je zakon apsolutno jasan. U slučaju male Tijane Jurić smrtna kazna je nemoguća zato što u vreme izvršenja krivičnog dela nije bila predviđena u zakonu. U ovom trenutku smrtna kazna ne postoji i ne može se izreći onome ko je Tijanu Jurić lišio života, ko god to bio. I u slučaju da se uvede, smrtna kazna bi se odnosila na neke druge slučajeve. O smrtnoj kazni uvek je postojala rasprava, kao o sociološkom i filozofskom pitanju, ali smo na kraju mi pravnici oni koji se definitivno time bavimo.
Da li ste imali neki konkretan slučaj ili primer?
– Imala sam jednog klijenta na početku, kada je tek uvedena 40-godišnja zatvorska kazna kao maksimalna. On je pred većem Vrhovnom suda Srbije rekao: „Molim vas, vratite mi smrtnu kaznu, samo je demagogija da je duga zatvorska kazna blaža.“ To je utisak čoveka koji je odgovarao za krivično delo za koje je zaprećena kazna od 40 godina, koje mogu da vam prenesem.
A vaš utisak?
– Moje lično mišljenje je da je život neprikosnoven. Život može da oduzme samo onaj ko ga i da. Naravno, postoje stravični zločini za koje su neophodne veoma visoke i stroge kazne.
Zagovornici smrtne kazne tvrde da život onoga ko na svirep način oduzme tuđi život više nije neprikosnoven?
– Postojanje smrtne kazne, odnosno njena predviđenost u krivičnom zakonu, zahteva prethodno postojanje jednog perfektnog pravnog sistema i pravosuđa. To bi moralo da podrazumeva da niko nevin ne bude optužen, a kamoli osuđen. Posebno za delo za koje je zaprećena smrtna ne sme niko da bude optužen ukoliko to već nije sto odsto dokazano. A situacija kod nas je da se ne samo krivične prijave nego i mnoge optužnice podnose na rekla-kazala, da se zasnivaju na dokazima čija zakonitost pribavljanja je često vrlo sumnjiva, odnosno dokazi su često pribavljeni nezakonito… Da bi dokazi bili zakonito pribavljeni, mora da postoji kontinuitet od lica mesta, preko sudskih laboratorija do spisa i sudnice. Često je taj kontinuitet prekinut baš u takvim predmetima, gde se traže najstrože kazne.
Dobro, ali to nije slučaj samo u Srbiji…
– Naravno, u Americi, koja nama izgleda kao obećana zemlja, odnosno kao zemlja koju često ističemo za primer uređenog pravosudnog sistema, pre tri ili četiri godine novinar je dobio Pulicerovu nagradu baš za novinarsko istraživanje vezano za primenu smrtne kazne. Utvrdio je da se od 800 izvršenih smrtnih kazni naknadno pokazalo da su čak u 300 slučajeva osuđeni ljudi bili nevini. Smrtna kazna nema ispravku, život nema reprizu. Sa druge strane, sve dok je čovek živ postoji mogućnost da se recimo policijske ili ljudske greške isprave, konačno je samo, što bi se reklo, kada prekrije crna zemlja.
Efekat odvraćanja
* Koliko uvođenje smrtne kazne može da odvrati potencijalne zločince da učine zločin?
– Sankcije se primenjuju onda kada se ne poštuje dispozicija, ili kada ona ne funkcioniše. Prevencija je ono na čemu treba da rade sve zemlje koje su demokratske ili pretenduju da budu demokratske. Sankcije su samo posledica, to je kao kad lečite samo posledicu, ali ne i uzrok. Kao amputacija organa zahvaćenog karcinomom, gde ste samoodstranili deo tela, za čije lečenje su potrebne druge metode. Prevencija je način i put ka sigurnijem i bezbednijem društvu, dok svako uvođenje drastičnih sankcija, po mom mišljenju, ukazuje samo na nemoć ili na nezainteresovanost. Slično je i kada dete istučete zbog nekog prekršaja. To je najlakše, ali šta ste time postigli, da li ste sprečili da se neželjeno ponašanje ponovi? Sankcija je samo posledica nedovoljno socijalizovane svesti, uzrok je to što treba da se otkloni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
