Život u izolaciji

Trenutno stanje mi ne odgovara, jer sam navikao svakodnevna viđanja sa ljudima. Sve je sada preseljeno u online svijet.

Tokom celog dana gledam i slušam sve moguće informativne emisije iz zemlje, regiona i svijeta. Zanima me sve u vezi epidemije korone virusa. Izolacija je doprinela da sate provedim razgovarajući sa prijateljima. 

Bila je potrebna jedna epidemija da se ponovo ljudi zbliže, obnove kontakte, pokažu solidarnost i satima razgovaraju. Konstatacija koju čujem svakodnevno: svijet se menja i ništa više neće biti isto.

Kako reče, jedna moja prijateljica, poslije ovog stanja, vrijeme ćemo meriti, na ono prije i ono poslije korone virusa. 

U ovom iznenadnom i vanrednom stanju u kome smo preko noći dospeli razne su teorije prigrlile misli mojih prijatelja.

Sve sam saslušao i uredno sistematizovao u dnevniku „Iskušenja solidarnosti“ koji uredno vodim sve ovo vrijeme.

Razmišljanja o tome kako je korona virus smućkan u nekoj labaratoriji, intergalaktičkih ratova koji se trenutno vode u galaksiji, nepovoljnih astroloških projekcija, predizborna kampanja, izmišljotina, povod za kršenje ustava i deo nekog globalnog eksperimenta u kojima narod poslušno sudeluje. Nije strašno reći da postepno, ali sigurno „ludimo“. 

Međutim situacija u kojoj jemoj prijatelj za deset dana izgubio dve tetke i tetka, čija je smrt ubrzana ovim virusom i koji mi iz dalekog Bergena piše, „danima su se mučili sa plućima“, objektivizovala je smrt i suočila me sa istinom o postojanju prvih ljudi iz mog okruženja kojma je presudiloovozemaljsko postojanje korona virusa.

Stanje će izazvati velike ekonomske posledice po globalnu ekonomiju. Dok ovo pišem, predstavljen je program mera težak 5,1 miliradu eura usmeren na očuvanje nivoa privrede i predstavlja „borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru", izjavljuje ministar finansija. 

Stiže mi poruka, od Marka, u kojoj jasno konstatuje „mere su usmerene na privatni sektor, manji deo para biće selektivno raspoređen preko Fonda za razvoj, veći ide na deo u garancijski fond za kredite.

Ovo je napred u odnosu na 2009. godinu kada su zaduženja koristili da pokriju troškove javnog sektora, privatni tada nije bio u fokusu“. Deda i tetka Hanifa pišu mi svaki dan i neke njihove odgovore pretvorim u twit.

Deda je u devetoj deceniji, u potpunoj je izolaciji i apsolutno poštuje sve propisane mere zaštite. Trudi se da organizuje svoj život u izolovanoj porodičnoj kući koju je sagradio 1950. godine.

Njegova dnevna rutina uključuje: kuhanje čaja, obroci, molitvu, spavanje i radnu preokupaciju (rasklopi usisivač/zamrzivač i ponovo sklopi), gleda informativne emisije i izuzetno kritički opisuje političko stanje svijesti u zemlji Srbiji.

Aktivnosti u organizaciji „Forum 10“ su odloženi do daljnjeg. Uspeli smo da obezbedimo jednu količnu zaštitnih maski koje ćemo donirati zdravstvenim ustanovama, u okviru mreže „RIMI“ koju smo formirali. Tokom noći sa Stašom se najslađe ismejem.

Da mi je neko rekao, da će ljudu u doba korone, izgubiti smisao za smijeh, ne bih verovao. Kada sahranimo humor, ostaje nam sterilna izolacija. Zato su kolutovi dima i igranje mačaka u dnu sobe uveravajući momenat, da što ima početak, ima i svoj kraj: pa i korona!

Trenutno čitam knjigu „Strahote podzemlja“ jedinstvenog Vujice Rešin Tucić, on na jednom mestu ukršta podzemlje: ideološkog, telesnog i jezičkog. Kako kaže, dobri VRT: „Spušta se veče, pada tajanstvena noć. Nebo nad milionskim Beogradom prepuno je slutnji“.