Urednik filmskog programa Centra za kulturu u Požarevcu, Goran Jovanović, opravdano se smatra za jednog od najboljih poznavalaca domaće i strane kinematografije u našoj zemlji. Zaljubljenik u sedmu umetnost Goran je postao još u detinjstvu, kada je u bioskop nosio i svesku, kako bi u nju beležio bitne podatke o filmu, autoru i glumačkoj ekipi.
– Vremenom, podaci su se množili, arhiva rasla, a ja sticao sve bolji uvid u domete pojedinih svetskih kinematografija. Takav pristup vodio me ka analitičnom posmatranju filma, pa sam tako krenuo i sa filmskom kritikom, koja mi je objavljivana u brojnim časopisima za kulturu – kaže Goran.
Ovaj strastveni poklonik filma, danas poseduje bogatu kolekciju domaćih i stranih ostvarenja, među kojima je i na stotine autorskih filmova, za koje priznaje da im je najviše naklonjen.
– Volim autorske svetove i senzibilitet Alehandra Gonsalesa Injaritua, Karlosa Rejgadasa, Kšištofa Kješlovskog, Milča Mančevskog, Anga Lija, Kristofera Nolana, Andreja Zvjaginceva, Aleksandra Sokurova, Alekseja Balabanova… Za najboljeg režisera na domaćem terenu smatram Gorana Markovića, a cenim i pojedina dela i lucidnost Srđana Dragojevića, Radivoja Andrića i Miroslava Momčilovića – nabraja Goran.
Za razliku od stare, on nema baš visoko mišljenje o novijoj kinematografiji.
– Domaći film danas nije dobar, urušen je sa svih strana, izneveravaju i debitanti i stariji autori. Dobar ili bar korektan proizvod domaće kinematografije danas deluje kao čudo. Bioskopi su nestali oduvani piraterijom, besmislenim i praznoglavim proizvodima holivudske mašinerije, bombastično najavljivanim domaćim razočaranjima. Ako otvorite novine da saznate šta se prikazuje u ovim beogradskim multikopmleksima, vidite nastavak do nastavka podjednako stupidnih originala – kaže Goran. Zbog svega navedenog, on se sve više okreće sjajnom novom rumunskom filmu i azijskim autorima intrigantnog pristupa.
Osim što prati i poznaje filmsku umetnost, Goran je i uspešan pisac knjiga o filmu i romana o običnim ljudima. Tri knjige predstavljaju njegove tematske eseje o kinematografiji SAD, Velike Britanije i Istočne Evrope: „Američki bioskop“, „Zlatna dekada“ i „Tranzicijski rulet“. – „Histerija“ je bila moj prvi roman, koji govori o nekoliko običnih ljudi, pritisnutih burnom novijom srpskom istorijom. Drugi roman, „Euforija“, objavljen pre mesec dana, bavi se „marginalcima“ usred urušenog sistema svih vrednosti u ovom društvu – kaže Goran. On je proletos već počeo da piše narednu knjigu, „Ruski film postsovjetske ere“, koja će sistematski obraditi sve aspekte velikog preporoda ruske kinematografije.
Deca gledaju komedije i fantastiku
Goranova kćerka Katarina ima 17 godina i mahom je okrenuta žanrovskim serijama, poput „Vampirskih dnevnika“, i kultnim domaćim komedijama. Sin Mladen, jedanaestogodišnjak, voli sve, od crtaća do žanrovskih filmova i epskih fantazija, kao što je trilogija „Gospodar prstenova“.
Pavlović i Makavejev na posebnom mestu
– Bar jednom godišnje volim da pogledam najvrednije iz filmografije Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, pojedine bisere Jovana Živanovića, rana dela dela Gorana Paskaljevića, Srđana Karanovića, Slobodana Šijana, kao i dobar deo opusa Rajka Grlića i Gorana Markovića – kaže Goran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
