„Životi su bili ugroženi bez obzira što nema žrtava“: Pravnici tvrde za Danas da Tužilaštvo mora da reaguje zbog potonuća Fristajlera

Kako se pretpostavlja, splav se našao u vodi jer nije mogao da izdrži teret, s obzirom da je, prema nekim navodima, na njemu bilo dva do tri puta više ljudi od dozvoljenog. Zbog toga tužilaštvo mora da reaguje i pokrene istragu, saglasni su sagovornici Danasa.

Advokat Nikola Lakić kaže da događaj koji se desio sinoć na splavu Fristajler i nepostupanje državnih organa nekoliko sati nakon toga, jeste dokaz da se u toj delatnosti ne poštuju jasno propisana pravila.

– Ako su tačne informacije da je na splavu bilo dva ili tri puta više posetilaca nego što je to dozvoljeno, neko mora da snosi odgovornost. Tužilaštvo je moralo da pokrene istragu jer je jasno da su sinoć ugroženi životi većeg broja gostiju tog splava i da utvrdi odgovornost osobe koja je za to odgovorna. Srećom, nije došlo do tragičnog događaja da neko izgubi život ali svakako je urgožena bezbednost i životi gostiju, i tužilaštvo mora da reaguje – ističe naš sagovornik.

Advokat Vladimir Terzić naglašava za Danas da postoji obaveza nadležnih inspekcijskih organa i policije da u konkretnom slučaju utvrde, da li je eventualno, nečijim propustom došlo do izvršenja krivičnog dela Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. Krivičnog zakonika.

– Ukoliko nisu bili postavljeni uređaji koji štite od poplave, ili, ako su postavljeni a nisu bili održavani u ispravnom stanju ili se nije postupalo po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite, pa je tako stvorena opasnost za živote posetilaca splava, tužilaštvo će morati da reaguje – ukazuje Terzić.

Istog mišljenja je i advokat Jovica Todorović koji navodi za Danas da je opšta sigurnost ljudi i imovine zaštitni objekat čitave grupe krivičnih dela u našem zakonodavstvu.

– Sasvim je izvesno da je u ovom događaju došlo do ugrožavanja opšte sigurnosti ljudi i imovine većeg obima, bez obzira što ljudskih žrtava nije bilo. Ovo je dovoljno da nadležno tužilaštvo preduzme mere i aktivnosti, u saradnji sa drugim državnim organima, na rasvetljavanju ovog događaja i prikupljanju dokaza na osnovu kojih bi nadležni tužilac doneo odluku o eventualnom krivičnom gonjenju određenih lica. Dakle, za tužilaštvo svakako ima posla koji treba preduzeti što pre da ne bi došlo do uklanjanja, prikrivanja ili uništavanja dokaza – ističe Todorović.

Međutim, dodaje, treba naglasiti da je neophodno istražiti, što nije posao samo tužilaštva, odnosno organa krivičnog gonjenja, da li su nadležni organi uprave izdali odgovarajuće dozvole za obavljanje ugostiteljske delatnosti u jednom ovakvom objektu, da li je objekat ispunjavao propisane uslove, da li su lica koja su obavljala delatnost u objektu poštovala zadate uslove za obavljanje delatnosti.

– To je posao organa nadležnih za nadzor nad radom državne uprave, kao i za nadzor nad obavljanjem ugostiteljske delatnosti, kao što su drugostepeni upravni organi i nadležne inspekcije… Konačno, svakako ovde postoji i odgovornost organizatora okupljanja većeg broja ljudi za eventualnu štetu koju su pojedina lica pretrpela u ovom događaju, kako u vidu materijalne, tako i nematerijalne štete – kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, događaji koji predstgavljaju povećanu opasnost po živote i zdravlje ljude, kao što su iskakanje cisterne sa pruge ili potonuće splav-restorana, posledica su masovnog kršenja zakona koje u našim okolnostima predstavlja učestalo ponašanje, a ne izuzetno. Kod nas je, dodaje, opšteprihvaćeno ponašanje da se zakon prekrši kad kod se može, zbog iskrivljenog, negativnog sistema vrednosti koji je postao u društvu dominantan.

– Kršenje zakona uz izbegavanje odgovornosti za posledice ne nailazi na društvenu osudu, već naprotiv na razumevanje i odobravanje, a državni aparat ne vrši adekvatno (blagovremeno, zakonito i pravično) sankcionisanje. Trend se može promeniti, najpre, energičnom akcijom države na sankcionisanju kršenja zakona, ne samo u krivičnom postupku, već i u drugim vidovima pravnog sankcionisanja kršenja zakona, a zatim sistematskom, odgovornom, dugotrajnom i istrajnom kampanjom svih subjekata koji imaju moć da utiču na formiranje društvenog sistema vrednosti, društvene svesti, javnog mnjenja, kojom bi se društveni moral vratio osudi kršenja zakona kao društveno neprihvatljivog ponašanja. Da ponovo bude sramota sve što je oduvek bilo sramota, pa i kršenje zakona – zaključuje Jovica Todorović.