Životna sredina nema političke boje, a ni granice

Nema uspešnog turizma ako je priroda degradirana (ili uništena). Nema poljoprivrede na uništenoj zemlji. Bez šuma, poplave koje uništavaju useve i infrastrukturu su gotovo izvesne. Poznata je izreka: „ako stvarno misliš da je životna sredina manje važna od ekonomije, probaj da zadržiš dah dok brojiš zarađeni novac“.

Mogli bismo nabrajati unedogled šta nam sve priroda pruža, a da to uzimamo kao sasvim normalnu pojavu koja će nam biti na raspologanju veoma dugo do večno. A nije tako. Životna sredina može samo donekle da regeneriše resurse. Već sada je mnogo manje rezervi i obnovljenih resursa nego što i najpozitivnije prognoze naznačuju. Životna sredina nije tema naučnih razgovora i nešto apstraktno na šta svaki pojedinac i društvo svakodnevno ne utiče, već ono što živimo i od čega živimo. Životna sredina je i privreda, i turizam, i energetika, i saobraćaj i poljoprivreda.. Stoga, ona ne može biti i nije pitanje samo jednog ministarstva ili jedne vlasti, ona je pitanje saradnje i pitanje svih građana. Saradnje kojom možemo svi po malo doprineti da živimo u zdravijem i prosperitetnijem društvu. Politike koje se donose su efektne samo ukoliko su iskoordinisane i usklađene, pisane uz uvažavanje činjenice da oblast životne sredine zavisi od različitih sektora i mnogobrojnih potencijalnih saradnika i partnera. Politike moraju biti napisane sa dugoročnom perspektivom, odnosno, imajući na umu odgovorno korišćenje prirodnih resursa kao preduslova održivog razvoja, jer čovečanstvu će još dugo trebati i voda i šume i pčele. Horizontalno i vertikalno povezivanje i saradnja su osnove politika koje ciljaju ka prosperitetu građana i privrede, a to se posebno odnosi na oblast životne sredine koja je preduslov za naš celokupan život.

Dobar primer saradnje u oblasti zaštite životne sredine je mehanizam „Zelena stolica“, koji funkcioniše u okviru Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije i koji omogućava predstavnicima različitih udruženja građana iz cele Srbije da poslanicima predstave probleme I stavove u ovoj oblasti. Na svakoj sednici, zainteresovani predstavnici civilnog sektora iznose mišljenje i daju konstruktivne predloge o zakonima i temama kojima se bavi Odbor, čime se postiže da poslanici dobiju višeslojne informacije uključujući lokalni pogled na temu kojom se bave.

Takođe, u Narodnoj skupštini Republike Srbije već devet godina funkcioniše neformalna „Zelena poslanička grupa“ koja je sastavljena od poslanika i poslanica različitih stranaka koji su lično zainteresovani za životnu sredinu i koji se trude da „zelene“ politike nađu svoj put do njihovih kolega. Ove godine su poslanici Narodne skupštine Republike Srbije pomogli svojim kolegama u Makedoniji i Crnoj Gori da osnuju grupe po sličnom modelu i najavili unapređenje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Iz Odbora za zaštitu životne sredine NSRS i Ministarstva za zaštitu životne sredine stižu najave o uspostavljanju grupe koja će doprineti intenzivnijoj saradnji između povezanih resora u cilju zajedničkog rada na „ozelenjavanju“ politika, uvažavajući potrebu za održivim razvojem, zdravljem i bezbednošću kao prioritetima.

Pomaci u u oblasti zaštite životne sredine postoje. Jasno je da ovo pitanje postaje sve važnije na političkoj agendi, ali je činjenica i da je veoma dug put pred nama. Put sa mnogo mogućih uspeha, ali i izazova i stranputica. I da, dok idemo tim putem, moramo uvek imati u svesti da životna sredina nema političke boje, a ni granice.