Životni vek u Srbiji znatno je kraći nego u Evropskoj uniji: Koliko dugo ovde žive žene, a koliko muškarci?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, u našoj zemlji očekivano vreme života za muškarce bilo je 70, a za žene 75,6 godina, dok je u EU taj odnos 77,2 naspram 82,9 godina, u korist žena.

Komentarišući ovu statistiku, Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije, kaže za Danas da ne samo što je životni vek kod nas kraći nego u EU, već je i smanjen za više od godinu dana u odnosu na statistiku iz 2010. godine u Srbiji.

– To se može pripisati efektima pandemije kovida, jer je pre pandemijskih godina bio u stalnom porastu, dostigavši svoj vrhunac 2019. godine. Te godine očekivani životni vek u dobrom zdravlju procenjen je na 66,9 godina. Inače, očekivani životni vek u dobrom zdravlju se razlikuje među zemljama EU, najveći je u Švedskoj gde žene žive u proseku 72,7 godina u zdravlju, a muškarci 72,8 godine. Kada pogledamo šta je to zajedničko zajednicama gde ljudi najduže žive možemo izdvojiti tri važne stavke a to su fizička aktivnost utkana u redovni svakodnevni život, umerena ishrana i uključenost i socijalni kontakti – ukazuje naša sagovornica.

Dodaje da je jedan od razloga koji utiče na životni vek napredak medicine, a najvažniji faktor je smanjenje smrtnosti novorođenčadi.

Todorović smatra da su način života i nedovoljno upražnjavanje zdravih stilova života kao i nepostojanje obaveznih sistematskih preventivnih pregleda koji bi omogućili pravovremeno otkrivanje bolesti samo neki od razloga zbog kojih je u Srbiji životni vek kraći.

Kao primer navodi to što u Srbiji čak 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše onih od 45. do 54. godine života, dok su, sa druge strane, bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok umiranja u Srbiji, sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti.

Samo prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ od ovih bolesti umrlo su 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena), tačnije grad veličine Šapca.

– Važan faktor koji utiče na životni vek je i pristupačnost usluga zdravstvene zaštite. Dešava se da ustanove nisu dovoljno pristupačne zbog udaljenosti, pre svega, u seoskom području, pa je i redovna kontrola otežana – naglašava Todorović.

Stopa materijalne deprivacije među starijima od 65 godina višestruko iznad evropskog proseka

Sa druge strane, popis iz 2022. godine pokazao je da se povećao udeo starije populacije. Od 6.647.003 stanovnika Srbije, 22,10 odsto čini populacija starija od 65 godina.

Prema rečima Nataše Todorović, demografske promene su globalni trend 21. veka i jedan od njihovih glavnih karakteristika je uvećanje udela starijih osoba u populaciji.

Međutim, po podacima istraživanja zdravlja populacije u Srbiji nešto više od četvrtine stanovništva starijeg od 65 godina (26,8 odsto) ocenjuje svoje zdravlje kao loše i vrlo loše što ukazuje na razmere potrebe za podrškom.

– Skoro devet od deset osoba starijih od 65 godina (85,7 odsto) je izjavilo da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem, a što je značajan porast u odnosu na rezultate 2013. godine (75,8 odsto).

Karakteristično je da stariji sa najnižom školskom spremom (37,5 odsto) i najviše izloženi riziku od siromaštva (41 odsto) značajno češće ocenjuju svoje zdravlje kao loše i vrlo loše – navodi naša sagovornica, ističući da na dužinu života utiče i ekonomska situacija.

– Statistika EU za 2021. godinu pokazuje da je u Srbiji, među populacijom starijom od 65 godina stopa materijalne deprivacije (uskraćenosti) višestruko iznad evropskog proseka: 18,6 odsto u Srbiji naspram 5,3 odsto u zemljama EU, s tim što je ona kod starijih žena izraženija – 21 odsto žena naspram 18,6 odsto muškaraca u Srbiji u poređenju sa 2,7 odsto muškaraca i 5,9 odsto žena u EU – navodi ona.

Bolesti srca, maligni tumori…

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori činili su više od dve trećine svih uzroka smrti tokom 2022. godine u Srbiji. Skoro polovina svih smrtnih ishoda (47,3 odsto) bila je posledica umiranja od bolesti sistema krvotoka, a skoro svaka sedma osoba umrla (17,7 odsto) je od raka.

Žene su češće (54,1 odsto) u odnosu na muškarce (45,9 odsto) umirale od bolesti srca i krvnih sudova, dok su muškarci više umirali od tumora.

Od komplikacija šećerne bolesti umrlo je 2,8 odsto stanovnika Srbije, od posledica povreda i trovanja umrlo 2,3 odsto, a od opstruktivnih bolesti pluća 2,2 odsto naših građana. Od 2013. do 2022. godine uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji za 17,4 odsto, pokazuje Zdravstveno-statistički godišnjak Instituta Batut.

Stope mortaliteta porasle su od šećerne bolesti za 18,9 odsto i bolesti srca i krvnih sudova za 4,6 odsto, dok su u padu bile stope mortaliteta od povreda i trovanja za 15,3 odsto, malignih tumora za 1,1 odsto kao i opstruktivnih bolesti pluća za 0,3 odsto.

Prema podacima registra za rak Republike Srbije, u 2020. godini obolelo je 41.419 osoba od malignih tumora od kojih je ukupno preminulo 20.767, 11.611 muškaraca i 9.156 žena. Rak pluća, dojke i debelog creva su vodeće maligne bolesti u statistici obolevanja i umiranja i te tri vrste raka čine zajedno trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca.

Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena, 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka i vodeći je uzrok smrti od raka kod žena – 15,5 odsto, a slede ga rak pluća 13,7 odsto i rak debelog creva 9,5 odsto.

Predsednik Udruženja medikalnih onkologa dr Davorin Radosavljević, na nedavnom III Onkološkom forumu je istakao da je rano otkrivanje bolesti suštinski korak u popravljaju prognoze svih malignih bolesti, te da bi pacijenti trebalo da obrate pažnju na svoje simptome i ne čekaju da prođu meseci do prvih dijagnostičkih postupaka.

Sa druge strane, kako kaže, onkolozi bi trebalo da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukaciji lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

– Neće inovativni lekovi spasiti svet niti ćemo to uraditi samo prevencijom. Moramo ići na oba fronta. Mi, međutim, zaostajemo kada je reč o sprečavanju bolesti, ali smo uspešniji na onom frontu koji je skuplji. Odziv građana na skrining za tri najčešća tumora – dojke, grlića materice i debelog creva, je nezadovoljavajući. Sa druge strane svi hoće nove lekove, što je u redu, ali njih treba stavljati na listu tako da budu dostupni ili za rani stadijum bolesti i prvu liniju lečenja, jer na taj način mogu najviše da pomognu kako bi se smanjila smrtnost. Mi imamo jako mnogo tumora u lokalno odmakloj i metastatskoj bolesti, a cilj nam je da se što veći broj tih tumora otkrije u ranijem stadijumu jer to vodi ka operaciji i mogućnosti izlečenja. Sve drugo je odlaganje progresije bolesti – zaključio je dr Radosavljević.

Gde se živi najduže, a gde najkraće

Zemlja sa najvećim očekivanim životnim vekom je Španija, sa prosekom od 83,3 godine, zatim slede Švedska (83,1 godina), a potom Luksemburg i Italija (82,7 godina). Najkraći životni vek zabeležen je u Bugarskoj (71,4 godina), Rumuniji (72,8 godina) i Letoniji (73,1 godina). Međutim, razlike u dužini životnog veka postoje i od regiona do regiona iste zemlje. U Španiji je, na primer, očekivani životni vek ljudi rođenih u regionu Andaluzije oko 81,7 godina, dok je, recimo, u regionu Madrida, 85,4 godina, što je preko četiri godine više.

Koje zemlje su najviše produžile životni vek

Životni vek u EU u proseku je zabeležio rast od 2,5 godina. Estonci su najviše produžili životni vek, budući da im je u periodu između 2000. i 2021. godine životni vek produžen za 6,1 godinu. Zatim, slede Irska (životni vek duži za 5,8 godina), Luksemburg (životni vek duži za 4,7 godina), Danska (životni vek duži za 4,6 godine ) i Slovenija (životni vek duži za 4,5 godina). U Bugarskoj, na primer, ljudi umiru mlađi nego što je bio slučaj ranije – očekivani životni vek pri rođenju bio je 0,2 godine kraći u 2021. nego u 2000. godini.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.