Zlatko Dalić: Na mala vrata u legendu

Selektor hrvatske fudbalske reprezentacije Zlatko Dalić, ili kako bi Hrvati rekli – izbornik, ovih dana je zauzeo mesto u tamošnjoj istoriji, malo će njegovih savremenika biti toliko pamćeno po dobru, i pominjano sa kolena na koleno. Bez obzira da li će Hrvatska u finalu sa Francuskom učiniti i taj poslednji korak, Dalić je lestvicu digao tako visoko da će je bilo ko iz njegove struke u budućnosti teško doseći.

Na užarenu klupu došao je „niotkud“. Iako je trenerskim poslom počeo da se bavi još 2000. godine, malo je čak i nogometnih zaljubljenika koji su njegovu karijeru uopšte pratili, a kamoli joj predviđali ovakav kreščendo. Učio se u Varteksu i Rijeci, u Varaždinu je jedno vreme bio i pomoćnik Ćiri Blaževiću, a prvi trofej kao prvi trener osvojio je u Albaniji sa Dinamom iz Tirane. Potom odlazi u Emirate, daleko od očiju, postiže tamo solidne rezultate u nekoliko klubova, ali sve se to teško može nazvati nekim trenerskim „pedigreom“, pa i činjenica da je proglašen za najboljeg trenera UAE u sezoni 2014/15.

I onda se dešava stvar koja mu je definitivno preokrenula život. Hrvatska se pod vođstvom Ante Čačića žestoko nakašljala tokom kvalifikacija za ovaj mundijal, sa nekoliko vezanih kikseva dovela je svoj plasman u pitanje. Hrvatski nogometni savez postavio ga je za selektora neposredno pre presudne utakmice u kvalifikacijama sa Ukrajinom u Kijevu. Posle te pobede, i duplog trijumfa protiv Grka u baražu, Dalić je sebi vizirao kartu za Rusiju.

Pored „anonimnosti“, deo hrvatske javnosti mu je na samom startu zamerao i vezu sa Mamićima, „javna tajna“ je bilo da ga je do klupe Hrvatske dogurao Zlatko, a Zoran ga je zamenio na klupi u Emiratima. Imao je protiv sebe ne tako malobrojne pobornike teze o tome kako je Dinamo pod svoju šapu stavio sve u Hrvatskoj, pa i nogometni savez, imao je da izdrži sve vrste pritiska na trenere, pa i one specifične balkanske. I zbog kvaliteta tima, nešto sreće, ali svakako i svog znanja, doveo selekciju na korak od fudbalskog Mont Everesta.

Rođen je u Livnu 1966. i imao je nezapaženu fudbalsku karijeru. Zanimljivo je da su on i njegov brat Miran ceo život u fudbalu, Zlatko je navijač Hajduka iz Splita a Miran Dinama iz Zagreba. Oženjen je Davorkom, sa kojom ima sinove Tonija i Bruna.