Zlatna dunja s Dunava

Kako objašnjavaju organizatori, Horti Petar i Željko Vlatković, oko 200 proizvođača rakija prijavilo je blizu 500 uzoraka svih vrsta voćnih rakija, omiljenog napitka ljudi na Balkanu, ali i drugim krajevima Evrope, a bogami i ostalim kontinentima.

Doktor za rakiju prof. dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu nije imao nimalo lak zadatak da sve prijavljene uzorke kuša i oceni. Pored proizvođača iz Srbije, nadmetali su se i majstori rakije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Bugarske.

Horti Petar, i sam majstor za rakiju, njegova travarica ponela je pehar kao najbolja u toj kategoriji u Gornjem Podunavlju, kaže da im je cilj da festival doprinese pospešivanju kvaliteta domaćih rakija. Jer, mimo uvreženih mišljenja, stručnjaci ocenjuju da kvalitet rakija u Srbiji nije na zavidnom nivou.

Ali zato su u Apatin stigle sve same vrhunske voćne rakije. Po oceni stručne komisije, najbolja je rakija od dunje iz Rače Kragujevačke, a na drugom mestu opet dunjevača, treća loza iz Makedonije. Pobedniku Slobodanu Seniću je pripala nagrada kazan za pečenje rakije od 100 litara, drugoplasiranom prohromsko bure od 100 litara, a za treće mesto hrastovo bure od 50 litara. U svim kategorijama dodeljeni su pehari i medalje za tri prvoplasirane rakije…

Ravnopravno sa muškarcima nadmetalo se i 14 dama, koje su dobile priznanja u gotovo svim kategorijama. Jadranka Mandić iz Sombora dobila je zlatnu medalju za kajsijevaču i srebrnu za šljivovicu. Kajsijevača je ocenjena za najbolju rakiju Gornjeg Podunavlja u toj kategoriji. Jadranka kaže da sve ravnopravno radi sa suprugom od skupljanja kajsija do održavanja koma, a zajedno i peku rakiju u mini kazanu. „Za sebe i prijatelje“, dodaje Jadranka.

– Ne boli glava kad se popije litra, dve – ubacujem šaljivo. „Ne“, smeje se ona.

Iz Ljutova kod Subotice stigao je Mario Crnković, kaže da je posao nasledio od oca, a peče ih od voća iz sopstvenih voćnjaka.

– Meni je najdraža kajsijevača, podigao sam voćnjak na dva i po hektara, a pečemo i šljivovicu, viljamovku, imamo i trešnjevaču i višnjevaču. One se konzumiraju u malim količinama pre jela – priča Mario.

Mirza Velić došao je iz Jablanice u BiH. Pitam ga šta odlikuje njegove rakije.

– Odlikuje ih čistoća, lep miris i dobar ukus – spremno odgovara.

– Može se mnogo popiti – nastavljam sa pitanjima.

– Zavisi ko je kako uporan, može pet-šest čašica, sve posle je rizično – smeška se Mirza i posebno ističe travaricu sa desetak vrsta lekovitih trava.

Iz Like, selo Visuć kraj Udbine, gde mu žive roditelji, Željko Milošević, iz Beograda, izložio je čajeve, meleme, rakije i likere iz Like.

– Rakije iz Like peku se od neprskanog voća, pa se može reći da su organske – veli Željko.

Milivoje Rajković iz Zuca, podno Avale, peče sve vrste rakija u svojoj destileriji. Po čemu se odlikuju rakije sa Avale, pitam Milivoja, a on odgovara kao Dragan Nikolić u reklami za kafu:

– I miris i ukus – kaže i dodaje da je se u Srbiji peče sve bolja rakija.

– Zašto se za rakiju kaže da je mučenica – pitam Milivoja.

– Ha, ha, mučenica, dok dođe od voća do čašice.

– To kažu više oni što je piju nego oni koji peku, kažem, a Milivoje potvrdno klima glavom.

Rakije „carske kapi“ iz destilerije „Stanišić“ predstavio nam je Mesaroš Karolj.

– Naše rakije su zaštićene na državnom nivou. Već četiri godine proizvodimo kvalitetne rakije. Odlikuje ih jaka aroma, pitke su blage rakije za uživanje. Imamo 17 vrsta: od jagode, maline, trešnje, do jabuke, viljamovke… – kaže Karolj.

Probao sam, ne na apatinskom festivalu, razne rakije, bilo je u Kovilju kod Novog Sada i rakija od paradajza, kupusa i koječega, naravno čuvenih dudara, mnogi su je doneli i u Apatin, ali, bar za mene izdvojila se rakija koju je doneo Mihal Kolar iz hrvatskog mesta Prelog u Međumurju – rakija od piva. Kakva je to rakija i kako se proizvodi, znatiželjno pitam Mihala.

– Sipa se pivo u kazan i peče – smeje se Mihal i nastavlja: Peče se na tihoj vatri, jer ako se pojača, napravi se pena. Rakija je kao viski, ali mora da odleži u hrastovoj barik bačvi, minimalno dve-tri godine.

Ta rakija od piva, koja je odležala samo šest meseci, proglašena je najboljom u kategoriji ostale rakije.

Pored raznovrsnih rakija na štandovima je bilo i meda i proizvoda od meda, raznih rukotvorina, kolača i bombona, za svakoga ponešto. Organizatori zadovoljni što je sve prošlo kako treba i bez kiše. Doviđenja, kažu, do naredne godine.