Zlatna groznica u Homolju ne jenjava

– Kanadska kompanija „Avala risorsis“ investiraće dodatnih 35 miliona dolara kako bi, do sredine godine, okončala geološka istraživanja u okolini Žagubice, u potrazi za zlatom, najavio je Džejms Krombi, predsednik i izvršni direktor. Naš je cilj da izbušimo još najmanje 180.000 metara na istražnim poljima „Bigar“, „Korkan“ i na kraku „Peštar“, objašnjava Krombi. Veoma smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima pa s pravom očekujemo otvaranje rudnika zlata na ovim prostorima i unapred se radujemo saradnji sa državom Srbijom. Predsednika „Avale“ posebno su oduševila inicijalna istraživanja na „Bigaru“, gde je – posle 140.000 analiza i probijenih gotovo 50.000 metara u 195 bušotina, ustanovljen sadržaj zlata od 1,7 do čak 9,46 grama po toni. Podsetimo, ležišta u kojima ima do dva grama ovog plemenitog metala po toni rude, smatraju se ekonomski isplativim.

Istovremeno, geolozi Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, analizirajući sadržaj jedne bušotine na mestu zvanom „Kriveljski kamen“, iz sastava RTB, utvrdili su sadržaj zlata od čak 36,6 grama, te srebra od 170 grama po toni, a Blagoje Spaskovski, generalni direktor borske kompanije, kaže da je u jednom „proslojku“ od tri metra, u istoj bušotini, ustanovljen neverovatan sadržaj zlata od 165 grama po toni. – Odmah smo na to mesto dopremili dve garniture i nameravamo da tu izradimo bar 30.000 metara bušotina, kako bismo tačno ustanovili geološke rezerve, naglašava Spaskovski. Na Kriveljskom kamenu sadržaj bakra na površini iznosi čak 0,45 procenata što ukazuje na to da na većim dubinama sadržaj crvenog metala u rudi definitivno raste. Inače, mi sada eksploatišemo rudnike koji u sebi imaju najviše 0,25 odsto bakra“.

U istražnom polju „Jasikovo“, kako je izjavio predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damjanović, na mestu zvanom Krakubider, analizirajući sadržaj jedne bušotine, utvrđen je srednji sadržaj zlata od čak 8,1 grama po toni. U „Avala risorsisu“ navode da se na osnovu dosadašnjih rezultata može zaključiti da su ležišta zlata u okolini Žagubice slična rudnicima ovog plemenitog metala u američkoj saveznoj državi Nevadi.

Po dosadašnjim saznanjima, tragovi zlata pojavljuju se u opsegu dužine 20 i širine osam kilometara, mada postoje indicije da se zlatna žila prostire dužinom od čak 70 kilometara. Zbog toga je kanadska kompanija i obezbedila dodatnih 35 miliona dolara, kako bi u potpunosti pokrila i istražila teren u okolini Žagubice. Početkom novembra 2010. godine, analizirajući sadržaj bušotine, duboke 220 metara, kanadska kompanija ustanovila je srednji sadržaj od 4,3 g zlata po toni. Posle tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara, pronađen je srednji sadržaj neverovatnih 22,4 grama zlata po toni.

Prema dr Damjanoviću, očekuje se da ova ili neka druga kompanija veoma brzo počne eksploataciju zlata na ovom području, što će biti od velike koristi ne samo za opštinu Žagubica već i čitavu Srbiju.