„Zlatno doba naprednjačkog ekonomskog tigra“: Zašto Vranjanci odlaze iz svog grada

„Kada su bili poznati ovi podaci za ovogodišnji popis, ja sam zaista bio, pre svega, deprimiran, a potom i izuzetno zabrinut“, rekao je gradonačelnik Milenković tokom dijaloga mladih sa predstavnicima lokalne samouprave, održanom krajem novembra.

Milenković je tada napomenuo tendenciju smanjenja broja stanovnika u Vranju, „za 3.000 do 4.000 u toku desetogodišnjeg perioda“, od 2001. do danas.

„Poslednji podaci o namerama mladih da odu iz Vranja zabrinjavanju i spreman sam da, sa svojim timom, uradim sve kako bi se taj trend promenio. Upravo su ovakvi razgovori značajni za planiranje razvoja lokalne samouprave da bismo, pre svega, mlade ljude, koji predstavljaju stožer razvoja bilo koje lokalne samouprave, ubedili da ostanu i planiraju svoju budućnost u Vranju“, istakao je, tom prilikom, Milenković.

Iz vranjskog odbora NS otvoreno izražavaju sumnju da će se trend odlaska Vranjanki i Vranjanaca, prvenstveno mladih i školovanih ljudi, uopšte promeniti.

„Prošetajte se, gradonačelniče, malo gradom kojim rukovodite da vas ljudi vide, da vam kažu kakve probleme imaju i šta ih tišti. Tada ćete možda shvatiti zbog čega se ljudi iz Vranja masovno iseljavaju, a verujemo da ćete tada biti još više zaprepašćeni. Vranje je, za vreme vašeg mandata, postalo crna rupa Srbije iz koje se stanovništvo masovno iseljava u potrazi za egzistencijom, s obzirom da u Vranju gotovo i da nema zapošljavanja, osim partijskih činovnika i ostalih trkača Srpske napredne stranke (SNS) i njenih partnera koji se zapošljavaju isključivo u javnom sektoru. A, zapošljavanja nema jer nema ni ozbiljnih investicija“, navode iz NS u Vranju razloge „bežanja“ ljudi iz ovog grada.

Problem devastirane infrastrukture ova partija vidi kao jedan od bitnijih razloga zbog kojih je na oktobarskom popisu stanovništva u Vranju gotovo 10.000 ljudi manje, nego na onom koji je sproveden 2011. godine.

„Gradonačelnik je trebalo da, umesto što otvara novoasfaltiranu ulicu od tridesetak metara, obiđe Baba Zlatinu i informiše se kako ljudi tamo žive bez vode već nekoliko dana. Kako svakodnevno funkcionišu i gaze blato jer se u Vranju radovi na infrastrukturi započinju isključivo zimi, kao što i dolikuje svakoj nesposobnoj vlasti“, navode iz lokalnog odbora Narodne stranke.

Uroš Ilić, predsednik Udruženja „Aktivisti iz komšiluka“, za Danas je rekao da će se, uzimajući u obzir da je predstavnik udruženja koje se dominantno bavi potrebama i problemima mladih u Vranju, više fokusirati na uzroke zbog kojih mladi odlaze, iako ne spori podatak „o velikom broju ljudi koji su napustili naš grad, prema podacima sa poslednjeg popisa“.

„Kako bismo saznali koje to probleme i potrebe imaju mladi u Vranju, naše udruženje, ali i druga udruženja u gradu, sprovodi drugu godinu zaredom istraživanja o položaju i potrebama mladih u Vranju. Ta istraživanja su nam pokazala da mladi kao najveći problem u Vranju izdvajaju nezaposlenost i ekonomske probleme, a kao glavne razloge odlaska iz grada navode sticanje većeg nivoa obrazovanja i traženje boljih uslova za život. Odnos ova dva razloga za odlazak iz grada u razmaku od godinu dana, između dva istraživanja, porastao je za 20 odsto u korist potrage za boljim uslovima života. I dok je prvi razlog lako objašnjiv, s obzirom da Vranje nije univerzitetski grad, drugi problem potencijalno zabrinjava, pogotovo imajući u vidu ozbiljan rast u kratkom vremenskom periodu“, rekao je Ilić.

On je dodao da je Udruženje „Aktivisti iz komšiluka“, osluškujući potrebe mladih i njihove želje, aprila tekuće godine „izašlo sa 13 preporuka za poboljšanje položaja mladih u Vranju, od kojih su najznačajne baš one koje direktno utiču na ekonomske i probleme nezaposlenosti mladih“.

„Mladima u Vranju neophodno je dodatno sistemsko finansiranje poslovnih početaka, kao i specijalizovana institucija koji bi radila sa mladima na pokretanju sopstvenih poslova. Na ovaj način, mladi bi imali priliku da samostalno utiču na poboljšanje svog kvaliteta života, ali i celokupne lokalne zajednice“, zaključio je Ilić.

Nikola S, Vranjanac koji studira u Beogradu, za naš portal je rekao da se „verovatno neće vraćati u Vranje“ nakon diplomiranja, kao i da će se „potruditi da svoje znanje naplati ili u Beogradu, ili van granica Srbije“.

„Ne radi se o tome da samo mladi odlaze iz Vranja. Lično znam nekoliko ljudi srednjih godina koji su otišli iz zemlje kako bi mogli da prehrane svoju porodicu i žive dostojanstveno. I, opet, ne govorim samo o finansijski unosnijim ponudama u Nemačkoj, Švedskoj, Italiji ili Švajcarskoj, već i o celokupnom sistemu. Mislim da je Nikola Kojo jednom prilikom rekao da je bolje biti građanin drugog reda u tuđoj, nego građanin trećeg reda u svojoj zemlji. Zato ljudi idu iz Vranja i Srbije. Problem je neuređen sistem i vrednovanje nečijeg rada i zalaganja“, rekao je Nikola S.

Sa druge strane, ćerka I. N. iz Vranja živi u Sloveniji „već nekoliko godina“.

„Pričala mi je ćerka kako je Slovenija uređena država, a i bila sam nekoliko puta da je posetim, pa mogu da potvrdim. Prva sam joj savetovala da se ne vraća u Vranje. Zašto bi? Radite, budete adekvatno plaćeni za to. Nema stresa na poslu, niko ne povisi ton na vas, a sve zadatke završite na vreme. Bolnice su im takve da možete jesti sa poda, a na ulicama zelenilo, drveće i voda u kojoj ne pliva traktorska guma i ne pluta plastična kesa sa flašama od sokova“, rekla je ona za Danas.

Podsetimo, Danas je već pisao o tome da će se, nastavi li se trend masovnog iseljavanja, Vranje nestati za 70 godina. Naime, prema nezvaničnim podacima, u Vranju je ove godine popisano 74.274 stanovnika, dok ih je pre samo 11 godina bilo 83.551.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Studenti Pedagoškog fakulteta u Vranju izglasali blokadu

Humanitarna akcija „I ti si Deda Mraz“: Pomozite da 1.250 mališana doživi čaroliju novogodišnjih praznika

Pala ploča sa plafona bolnice u Vranju

Crvena boja na vratima prostorija SNS-a u Vranju