Kada su u SAD mogli da obustave rudarska istraživanja u pustinji Nevade zbog ugrožene vrste žalfije i tetreba, pa valjda mogu da budu zaustavljena i na lokaciji u Srbiji gde ovakve radnje predviđaju preseljenje 20.000 stanovnika, zapitao se prof. dr Ratko Ristić na skupu povodom novih, aktuelnih rudarskih istraživanja zlata i bakra u Gruži.
U selu Guberevac, kao i pre godinu dana u Domu kulture, u subotu je održan sastanak povodom rudarskih istraživanja ruda bakra i zlata na istočnoj strani planine Kotlenik koja obuhvataju teritoriju naselja: Guberevca, Pajsijevića, Leskovca, Vitkovca i Pečenoga.
Još pre početka skupa sala (a, i ispred nje) prepuna.
– Nesreća sa rudarenjem dođe na naš teren, komentarišu nevoljno Gružani dok pristižu na skup.
Tu je, kao i uvek kada je otpor rudarenju u pitanju i Dušan Davidović, koji je sa bratom Slobodanom prošlog oktobra iz svoje šume u Guberevcu oterao ekipu „istraživača”.
– Kod nas uvek ima „samo još gore”, nikad bolje, realističan je Davidović.
Poruka potencijalnim istraživačima ruda Foto: Z. S. M.
U sali sa video bima „odjekuju” borbeno-motivacione poruke: Zlato kopajte ispred svoje kuće; Upozorenje – ovde niste dobrodošli!; Ne damo našu Srbiju, ne damo našu Šumadiju, ne damo naš Guberevac; Nećemo da gruža bude kao reka u Boru; Ne damo Kotlenik…
Ekolog Milan Stanojević iz susednog Leskovca obratio se prošle godine komšijama na skupu, o kome je Danas pisao, o opasnostima koje rudarenje donosi. Ove subote nije.
– Ima boljih, skroman je on.
Bilo je. Na skupu su govorili prof. dr Ratko Ristić, prof. dr Dragana Đorđević, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i dr Duško Brković, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku.
– Pre svega, mi nismo protiv rudarenja koje je u javnom interesu, a javni interes je ono što zadovoljava potrebe većine ljudi koji žive u našoj zemlji. Protiv toga nemamo ništa ali smo protiv zadovoljenja interesa privatnih stranih rudarskih korporacija koje preko svojih firmi ćerki bukvalno u jatima dolaze u Srbiju sa samo jednim ciljem da našu zemlju pretvore u njihovu resursnu bazu, istakao je Ratko Ristić.
On je kroz jednočasovnu prezentaciju preneo okupljenima informacije i iskustva iz Srbije i sveta šta sve mogu da očekuju ako u Gruži počne da se realizuje projekat eksploatacije zalata i bakra. Ristić je naveo čitav niz primera sličnih rudarskih projekata u kojima su ekspoatisani i litijum, bor i nikl.
Pokazao je devastirane teritorije u Africi, Aziji, Novoj Gvineji, Papui, Jadru… gde su milijarde tona jalovine uništile zemlju, vazduh i vodu.
– U SAD u pustinji u Nevadi su započeta istraživanja rude ali su obustavljena jer na tom terenu raste jedna ugrožena vrsta žalfije i živi vrsta ugroženog tetreba. Pa zar su važniji tetreb i žalfija od 20.000 žitelja Srbije čija je „relokacija” predviđena na nekim teritorijama prilikom pokušaja da se Srbija pretvori u rudarsku koloniju zapitao se on.
Prepuna sala Doma kulture u Guberevcu Foto: Z. S. M.
Profesor Ristić je naveo da je dostupna dokumentacija o ovom projektu veoma oskudna i da se iz nje samo vidi da je dobijena istražna dozvola za 96 kilometara kvadratnih (9.600 hekatra) na području opština Kraljeva i Knića.
U pitanju je firma Stara Planina Resources , firma ćekra kanadske kompanije Mundoro, koja je dobila istražna prava na 864 kilometra kvadratnih naše teritorije – 86.400 hektara srpske zemlje, podsetio je on.
– U pitanju su jako skupa istraživanja, koja koštaju milione i milione evra. Niko ne ulaže toliki novac u istraživanje a da posle ne traži eksplataciono pravo, upozorio je prisutne Ratko Ristić.
Niko ne ulaže milione evra u istraživanje a da posle ne zatraži pravo na eksplataciju – prof. dr Ratko Ristić Foto: Z. S. M.
Mi više i ne znamo tačno od koga se sve branimo – dr Duško Brković Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Za profesorku dr Draganu Đorđević „rudnici su najpogubniji vid ljudskih aktivnosti po životnu sredinu”.
– To nije lokalni problem, a posledice su dalekosežne u prostru i vremenu. Otpadne vode koje ostaju posle prerade rude ili ilzlaze zajedno sa njom mešaju se sa gornjim slojevima vodotokova i zagađuju ih. Takođe, truju i useve jer se istražne bušotine nalaze u plodnom zemljištu i njivama, naglasila je ona.
On je podsetila da se u samoj rudi nalazi mala količina metala koji se traži.
– Kada je u pitanju zlato, čije je istraživanje najavljeno ovde u Gruži, najbogatija nalazišta na svetu imaju oko 15 grama zlata po toni rude. Ona se prerađuje mehanički. Rudu zlata, često prate i nalazi bakra i srebra, ali i toksičnih elemenata koji su mnogo brojniji nego sam metal koji se iskopava. Naše rude zlata su isuzetno „opterećene” visokim sardžajem arsena koji je izuzetno toksičan, kao i olovom, kadmijummom i niklom. Sve „to” zajedno izlazi sa rudom. Kada se iz nje „izvuče” zlato, sav taj otpad i hemikalije zaostale od obrade odlaže na jalovišta koje su velika i dugoročna opasnost.
Profesorka Đorđević je navela primer jalovišta kod Sopota gde postoje dan danas neplodna i gola polja.
– U pitanju je jalovište zaostalo još iz rimskog doba od pre skoro 2.000 godina koje je poptpuno neplodna zona, iznela je ona primer opasnosti od jalovišta, kao i slučaj kada se jalovišete iz rumunskog rudnika Baja Mare izlolo i stiglo u vodotokove Rumunije, Mađarske i Srbije, više od 2.000 kilometara od samog rudnika.
Po njenim rečima priče o ekološkom rudarenju ne stoje.
– Ne postoji rudnik koji je ekološki, zaključila je profesorka Dragana Đorđević, napomenivši da bi po novom Prostornom planu, do 2035. godine u Srbiji predviđeno da se otvori još 40 rudnika.
– Ovde dileme nema. Čuli ste sve. Bogatstvo je živeti na ovakvom proostoru kao što je Gruža, on mora da se očuva da takav i ostane. Pozitivnih aspekata ove priče nema, a zdrava životna sredina nema cenu, zaključio je u svom više motivaciono-emotivnom nego stručnom izlaganju dr Duško Brković.
Po njegovom mišljenju „pošast je velika” a mi „čak i ne znamo tačno od koga se sve branimo”.
Posle skupa, Gružani se nisu razišli u jesenju noć, već su otišli do svog parohijskog sveštenika u crkvu u Zakutu koji im je preneo poruku njihovog vladike Justinijana Žičkog od koga su takođe zatražili pomoć u odbrani svojih imanja i dedovine.
Ovo je rat i linije fronta su širom Srbije
Na skupu u Guberevcu sem Gružana bili su predstavnici ekoloških udruženja i saborci iz Pranjanja, Levča, Jadara, Dobrinje… Okupljene su pozdravili aktivsti Ljiljana Bralović iz Pranjana i Dragan Simović iz Dobrinje.
– Jedino što trebamo da znamo je da naše ne damo, podsetila je Bralović.
Ona je pohvalila hrabrost profesora koji su izneli ove činjenice, jer po njoj „to danas nije lako” i ovi ljudi zbog javnog iznošenje svojih stavova „trpe strašan pritisak”.
– Došlo je vreme da svoju slobodu i zemlju, sve ono što nam je ostavljeno u nasleđe od predaka moramo da branimo, zaključila je ona.
Borićemo se za svoju zemlji u slobodu – Ljiljana Bralović Foto: Z. S. M.
Ratne linije fronta u Srbiji su jadar, Levač, Gruža… – Dragan Simović Foto: Z. S. M.
Da o ovom problemu ljudi ne mogu da čjuju na televiziji jer o njemu niko ne govori složio se i Dragan simović. I, po njemu – Srbija je u ratu.
– A, linije fronta su po čitavoj zemlji, u Jadru, Levču, Gruži… Sami smo protiv ovog zla koje nas je zadesilo i zato moramo da budemo složni, apelovao je on.
Istažuju gde je već bušila JNA
Da je istraživanje ruda počelo prošle godine podsetio je dr Milija Palamerević, domaćin i jedan od organizatora subotnjeg skupa u Guberevcu.
– Ljudima se tada niko nije zvanično obratio a oni koji su vršili istraživanja „objasnili su im” da sve što rade „rade u interesu naše države”. Naši ljudi su brzo sami shvatili i pobunili se. Primorali smo ih 1. novembra da odu sa ovog terena, nakon dve faze istraživanja koje su već odradili, ističe Palamerević za Danas.
Po njegovim rečima pre dve nedelje ljudi iz kompanije su se vratili na teren i od dvojice meštana koji žive u gradu dobili su odobrenje da istražuju na njihovim imanjima. Takođe, po mišljenju selajana iz svih pet ugroženih sela priprema se infrastruktura za ovaj projekat: razvlače optički kablovi duboko u planinu, rade putevi koji, kako oni tvrde kroz planine i šume trebaju da povežu tačke iskopavanja.
– Ali, neće uspeti. Svi smo kao jedan. Čitav narod ovog kraja. Organizovaćemo se i nećemo im dozvoliti da izvrše istražna bušenja. Ni nima kao ni ni bilo kojoj drugoj kompaniji, za kraj poručuje Palamerević kao predstavnik Gružana.
Oteraćemo iz Gruže kompaniju Mundoro, ali i bilo koju drugu – dr Milija Palamerević Foto: Z. S. M.
On, takođe podseća da istrane radnje na ovom području nisu ni potrebne jer ih je već obavila vojska 1969/70. godinu kada je rađena baza u obližnjem selu Leskovac (uništena u NATO bombardovanju 1999. godine).
– Njihovi geolozi su još tada otkrili rude zlata, uranijuma i bakra. Danas kompanija vrši istraživanja na istim tačkama koje su još tada geološki inžinjeri iz JNA evidentirali i obeležili, prenosi Milija Palamerević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Z. S. M.
