Zle namere i Rasim Misterija

Kosovsko tužilaštvo je, podsetimo, osumnjičilo Predraga Željkovića, Milutina Radanovića i Igora Josinca, sve uhapšene prošle nedelje, da su nepoznatim osobama za lažna svedočenja u slučaju transplantacije organa kosovskih Srba ponudili 300.000 evra, stalan boravak i stalnu penziju u Srbiji. Mediji u Prištini naveli su da među navodno „pikiranim“ svedocima ima i Albanaca, što Kosovska policijska služba nije potvrdila. Osumnjičeni, kojima je određen pritvor od 30 dana, tvrde da nisu krivi, a Bezbednosno informativna agencija Republike Srbije demantovala je tvrdnje Prištine da su Željković, Radanović i Josinac njeni pripadnici. Prema podacima do kojih je došao Danas, oni su uhapšeni da bi bilo onemogućeno eventualno hapšenje osumnjičenih za trgovinu organima na Kosovu i Metohiji 1999. Najverovatnije je reč o pokušaju opstrukcije istrage Euleksa u tom predmetu, ali i diskreditacije rezultata Tužilaštva za ratne zločine RS.

– To jeste pokušaj opstrukcije, jer istraga o švercu organa predstavlja neprijatnu priču za kosovski politički establišment i njegovo insistiranje na imidžu žrtve kosovskih Albanaca. Svakako da je nastojanje da se dokaže da je Bezbednosno informativna agencija pokušala da podmiti svedoke u istrazi povodom trgovine organima usmerena na to da se napori srpskog Tužilaštva za ratne zločine degradiraju i predstave kao propaganda Beograda – kaže za Danas Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost.

Dragišić ne veruje da su uhapšeni Srbi članovi BIA, ali ne osporava da u regionu postoji rat obaveštajnih službi.

– Rat obaveštajnih službi svakako postoji, posebno ako imate na umu da su u igri interesi velikih sila. U tom ratu moguća su podmetanja i pravljenje afera u kojima učestvuju sve obaveštajne službe – smatra Dragišić.

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže za Danas da hapšenje trojice Srba na Kosovu ne može da tumači kao opstrukciju istrage srpskog Tužilaštva za ratne zločine. Ona smatra da je Tužilaštvo trebalo da se usredsredi pre svega na istragu ratnih zločina, a ne na trgovinu organima.

– Postoje ozbiljne indicije da je bilo trgovine ljudskim organima. Reč je o ozbiljnom krivičnom delu, međutim, postavlja se pitanje ko čini mrežu u toj trgovini, da li su u pitanju samo Srbi i Albanci – navela je Kandićeva, koja naglašava da je osnovni motiv za ovo krivično delo zarada.

Tužilaštvo za ratne zločine, prema njenim rečima, nije potenciralo slučajeve trgovine organima dok BBC nije objavio izveštaj sa vrlo konkretnim podacima. Kasniji navodi Tužilaštva, kaže naša sagovornica, ne poklapaju se sa onim iz izveštaja BBC. Kandićeva navodi i da nema dovoljno podataka ko su glavni svedoci Kosovske policijske službe u slučaju trgovine organima.

Kad je reč o snimcima Ratka Mladića, koji su prošle nedelje emitovani na FTV, na netom uzburkanoj medijskoj i političkoj sceni BiH i Srbije, pojavile su se dve vrste komentara koje bi mogle biti sublimirane u izjavama Željka Komšića, člana predsedništva BiH, i Rasima Ljajića, predsednika Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom.

– Jedna stvar je očigledna – Ratko Mladić je sve vreme pod zaštitom tada Vojske Jugoslavije, sada Vojske Srbije. Ta struktura ga štiti. Politika stoji, ti određeni krugovi stoje iza njega. Niko neće ništa da uradi po tom pitanju – rekao je Komšić gostujući u emisiji „60 minuta“ Federalne televizije.

Ljajić je, pak, rekao da se boji da su snimci prikazani kako bi se dezavuisao i minimizirao pozitivan izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Tribunalom, kao i ocena SAD da Srbija sarađuje sa tim sudom. On je naveo i da trenutak emitovanja snimaka kazuje da se „ne radi baš o dobroj nameri, kao i da je nekima u međunarodnoj zajednici očito stalo da se Srbija bavi Ratkom Mladićem, i da ne završi saradnju s Haškim tribunalom, da bi imali neku temu i da bi imali način da dalje vrše pritisak na Srbiju“.

Indikativno je da je reakcija komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena na objavljivanje snimaka bila obojena skepsom.

– Bio bih krajnje iznenađen ako bi se ispostavile kao tačne spekulacije da je Ratko Mladić bio u Beogradu posle 2006 – rekao je Ren.

Sagovornici Danasa imaju oprečna mišljenja o tome da li je motiv objavljivanja snimaka isterivanje pravde ili opstrukcija Srbije.

– Emitovanje snimaka i tvrdnje medija i političara u Sarajevu da Srbija ne čini ništa na njegovom hapšenju imaju za cilj da se Srbija omete na putu ka Evropskoj uniji. Bosanske obaveštajne službe su, možda, „proklizale“ ili su politički krugovi želeli da naškode Srbiji, ali promašili su temu. Medijski odijum je izostao, a Haški tribunal i tužilac Bramerc zbog snimaka se nisu naročito uzbudili jer snimci nisu bili spektakularni, niti nepoznati – smatra Zoran Dragišić. On, takođe, veruje da se može ozbiljno razmišljati o umešanosti u slučaj „nekih krugova i na Zapadu i na Istoku“, jer, prema njegovim rečima, mnogima ne odgovara unapređenje odnosa Srbije sa Evropskom unijom. Nataša Kandić postavlja pitanje zašto snimci, za koje se u Srbiji znalo, nisu objavljeni ranije i, za razliku od Rasima Ljajića, koji kaže „da smo nešto hteli da skrivamo valjda ne bismo bili ludi da ceo materijal predamo Haškom tribunalu“, ističe da su snimci zapravo postali tajna.

– Zašto Tužilaštvo za ratne zločine ili akcioni tim za saradnju sa Haškim tribunalom snimke ranije nisu objavili ako se za njih znalo? Time što su snimci tretirani kao tajna napravljena je misterija – navodi Kandićeva.