Foto: Nenad KovačevićDvadeset godina od osnivanja Otpora i prve akcije aktivista tog pokreta u Užicu, obeleženo je u utorak uveče u prostoru užičkih demokrata.
Na inicijativu mladog Užičanina Vojkana Selakovića, koji je prikupio fotografije, plakate, flajere, novinske članke, audio zapise i druge dokumente koji svedoče o zlom vremenu i borbi za demokratiju, priređena je izložba koja se može pogledati do petka.
Tokom programa su mladi Užičani čitali svedočanstva članova Otpora, koje je po nalogu tadašnjeg režima policija hapsila i maltretirala, a koja su objavljena 2001. godine u publikaciji „Otpor u nadležnosti policije“, Fonda za humanitarno pravo.
O značaju, delovanju i ciljevima tog pokreta su govorili nekadašnji njegovi članovi Radiša Selaković iz Užica i Srđan Milivojević iz Kruševca, članovi DS.
Podsetivši na to da su Otpor u Užicu osnovali i njegove ideje širili studenti Nemanja Nikitović, koji odavno živi u Americi i čiji telegram je pročitan, i Marko Simić, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je imao 32 godine, Radiša Selaković je istakao da je užički ogranak bio jedan od najaktivnijih u Srbiji.
– Izložba je posvećena Marku, njegovim saborcima, poštovaocima Otpora, ali i svima koji su iz ljubavi prema slobodi bili spremni da podnesu veliku žrtvu i istraju u borbi za uređenu i demokratsku Srbiju, oslobođenu idolopoklonstva, represije, ekstremističkih ideologija i diktatorskih pretenzija, poručio je Selaković i dodao da „veruje u buduće generacije slobodoumnih i pravdoljubivih, koji će biti živi Otpor i koji će živeti Otpor“.
Ocenivši da je „Narodni pokret Otpor nešto najbolje što se desilo Srbiji na kraju 20. veka“, Srđan Milivojević je rekao da „većina od 100.000 onih koji su potpisali pristupnicu tom pokretu i danas veruje u ideale za koje su se borili“ i da ta organizacija „i dalje živi u drugim pojavnim oblicima“.
– LJudi protiv kojih smo se borili nisu bili nacionalisti, patriote i komunisti, već ih je zanimala ničim ograničena moć. Do 2000. godine bilo je vreme apsolutnog zla, a današnje je vreme farse i groteske, koja će se srušiti, nažalost, ne voljom građana, nego sama od sebe pod sopstvenim aferama i skandalima. To bure baruta puni se svakodnevno i oko nega se igraju šibicama, nadajući se da ono neće eksplodirati, naveo je Milivojević.
Uz podsećanje na to da su današnji funkcioneri SNS i države bili deo Miloševićevog režima do 2000. godine, on ih je nazvao „paštajcima“, zbog njihovih odgovora „pa šta“ na tadašnji nestanak Ivana Stambolića i ubistvo Slavka Ćuruvije, ali i na afere o diplomama, Krušiku, Jovanjici, ubistvu Olivera Ivanovića, Savamali… Zbog „nestalih“ snimaka saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi na auto-putu i kada sin Želja Mitrovića gazi devojku na pešačkom prelazu, on je SNS nazvao Strankom nestalih snimaka i dodao da bi im „trebalo pokazati gde im je mesto i da ne dozvoliti im da kontrolišu i troše naše živote“.
Nedostatak podrške
Rekavši da je Otpor učestvovao na izborima 2003. godine i da se zalagao za usvajanje zakona o lustraciji, ispitivanju porekla imovine, zabrani zločinačkih organizacija i otvaranje dosijea, Milivojević je rekao da je „podrška onih koji su hteli nove ljude i nove ideje, a koji i danas za tim vape, iznosila svega 1,6 odsto. „U tome je naša tragedija, jer Srbija nije uradila ono što je trebalo da uradi od 2000. godine do danas“, kazao je Milivojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
