Iako je još 1975. godine trovanje grabljivaca, poput vukova i šakala, zakonski zabranjeno, tradicija korišćenja otrova u rešavanju sukoba sa divljim životinjama još nije iskorenjena.
Zatrovani mamci se koriste podjednako i u gradskim kao i u seoskim sredinama i to zabrinjava, upozoravanju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koje će u narednih šest meseci sprovoditi akciju sprečavanja trovanja ptica u Srbiji sa švajcarskom Fondacijom za zaštitu lešinara.
– Postavljanje otrova na javnim površinama jeste ne samo zločin protiv prirode, već i zločin protiv javnog zdravlja. Istraživanje i sakupljanje podataka pokazaće povod i okolnosti pod kojima dolazi do namernog i nenamernog trovanja ptica i drugih životinja. Faktori koji su već prepoznati kao povezani sa slučajevima trovanja ptica su trovanja ostalih životinja, domaćih i divljih, pojave nekontrolisanih odlagališta životinjskog otpada i napadi vukova i napuštenih pasa na divljač i domaće životinje, kaže Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Nesavesno korišćenje pesticida, naročito onih zabranjenih kao što su derivati karbofurana i strihnina, takođe dovodi do stradanje divljih životinja. Posledice dugogodišnje „tradicije“ trovanja živog sveta u našoj zemlji posebno su drastične po populacije ugroženih vrsta ptica. U periodu od 2000 do 2018. godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležilo je 206 slučajeva trovanja ptica u kojima je stradala 2.049 jedinki u okviru 40 vrsta ptica. Najčešće žrtve trovanja su ptice grabljivice koje su jedna od najugroženijih grupa ptica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.