Zločinci će biti zaštićeni dok su naprednjaci na vlasti

Povod za razgovor sa nekadašnjim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i advokatom Olenikom je objava sarajevskog portala Istraga da se osumnjičeni za ratne zločine u BiH Duško Kornjača, za kojim je čak raspisana i međunarodna poternica zbog progona nesrpskog stanovništva iz opštine Čajniče, nalazi u Novom Sadu.

Kornjača nije jedini osumnjičeni za ratne zločine koji neometano živi i radi u Srbiji.

S obzirom na to da se, prema podacima iz prošle godine, oko 2.500 predmeta i dalje nalazi u fazi predistrage, može se zaključiti koliko se zapravo osumnjičenih za ratne zločine slobodno šeta ulicama naše zemlje.

Podsetimo, prošle godine je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo samo sedam optužnica, od kojih je pet ustupljeno iz BiH. Takođe, nastavljena je praksa neprocesuiranja komandanata brigada i visoko rangiranih pripadnika vojske i policije.

Prema pisanju portalu Istraga, osuđenici/optuženici za ratne zločine u BiH koji slobodno žive u Srbiji, a za nekima je raspisana i raspisana crvena Interpolova poternicima su Milomir Savčić, Ljuban Ećim, Mirko Todorović Banana, Milorad Mišo Pelemiš, Tomislav Kovač, Drago Samardžija, Duško Kornjača, Zoran Obranović Maljić, Momir Savić Svetozar Kosorić i Novak Đukić, čiji je slučaj posebno zanimljiv.

Prošlo je skoro sedam godina otkako je Srbija stala u Đukićevu zaštitu iako je pravosnažno osuđen od strane Suda BiH da je, kao komandant Taktičke grupe „Ozren“ Vojske Republike Srpske, 25. maja 1995. naredio artiljerijskom vodu da granatira Tuzlu, usled čega je na tuzlanskoj Kapiji stradalo više od 70 osoba. Osuđen je na 20 godina zatvora ali je pobegao u Srbiju.

Tu je i slučaj Gorana Radosavljevića Gurija.

Naime, američki državljani albanskog porekla Ili, Agron i Mehmet Bitići, uhapšeni su 1999. na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju.

Iz zatvora su pušteni nakon odležane kazne od 15 dana, ali ih policija odvodi u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu, koja je bila pod komandom Radosavljevića.

Njihova tela pronađena su sa vezanim rukama i ranama od ispaljenih metaka na potiljcima, 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom Selu.

Radosavljević je od Žandamerije nedavno dobio zahvalnicu.

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2018. krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, bivšeg komandanta brigade VRS zbog sumnje da je izvršio ratne zločine u BiH.

Andrić je u međuvremenu postao narodni poslanik sa liste Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića, odnosno Srpske napredne stranke kada se SPAS „utopio“ u SNS.

FHP je podneo krivičnu prijavu i protiv komandanta JNA Dušana Lončara za koga tvrde da je naredio napad na hrvatsko selo Lovas.

Obe krivične prijave gurnute su u fioku Tužilaštva za ratne zločine.

Ne treba zaboraviti na slučaj funkcionera Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića, koje Hag tereti za nepoštovanje Haškog tribunala, odnosno za ucenjivanje svedoka u slučaju koji je vođen protiv njihovog političkog vođe Vojislava Šešelja.

Iako haški sud godinama traži od Srbije da ih uhapsi i izruči, režim Aleksandra Vučića to odbija.

Vukčević kaže za Danas da će osumnjičeni za ratne zločine slobodno šetati Srbijom dok je na vlasti aktuelni režim.

– Promenila se klima u Srbiji i više nema efikasnog krivičnog progona osumnjičenih za ratne zločine. Oni su faktički abolirani. Na vlasti je antihaški lobi – smatra Vukčević i naglašava da aktuelna tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković i republička tužiteljka Zagorka Dolovac nemaju nijedan radni rezultat, „i to za Dolovac sam Vučiću rekao pred njom“.

Olenik smatra da su ratni zločinci zaštićeni od zakona u Srbiji „jer su sve ratne zločine počinili po naređenju sadašnje vlasti i sprovodeći politiku sadašnje vlasti“.

– Konkretno, sve ratne zločine su naredili Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Aleksandar Vulin. Milošević je kukavički izbegao presudu, dok Vučić, Dačić i Vulin i dalje vladaju. Tada su sprovodili politiku „Velike Srbije“, a sada tu istu politiku nazivaju „Srpskim svetom“. Ostvarenje politike Vučićevog „Srpskog sveta“ u svakom slučaju vodi do novih ratova i do novih ratnih zločina. Ko će bolje sprovoditi njihovu zločinačku politiku od onih koji su to već radili, koji su već počinili ratne zločine? Bez ratnih zločinaca im je teže da sprovode politiku ‘Srpskog sveta’, bez obzira na podršku nacionalističke bojkot opozicije. Zato SNS i SPS u potpunosti uništili sve institucije i sada se o svemu pita Vučić ili neki njegov lokalni siledžija – navodi Olenik za naš list.

Kako dodaje, zakoni su samo slova na papiru koja nema ko da primeni. Prema njegovom mišljenju, pored zaštite ratnih zločinaca, ovakvo stanje pogoduje i bogaćenju svih na vlasti.

– U ovakvoj situaciji smo uradili prve korake ka okupljanju svih građanski i demokratski orijentisanih ljudi, jer se Vučićevom „Srpskom svetu“ ne mogu suprotstaviti drugi nacionalisti. Samo mi sami možemo da se izborimo da svi ratni zločinci budu u zatvoru a ne da slobodno žive među nama – naglašava Olenik.

Osuđeni u Hagu, heroji u Srbiji

Ratni zločinci koji su osuđeni u Hagu nakon odslužene kazne obavezno se vraćaju u Srbiju, jer se slave kao heroji, privilegovani su i zaštićeni. Tako je Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ, nakon odslužene dve trećine kazne (pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora) zbog zločina na Kosovu, nastavio političku karijeru odmah po povratku iz Haga u Socijalističkoj partiji Srbije. Bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin je našao svoje mesto u Srpskoj naprednoj stranci nakon što je odslužio dve trećine zatvorske kazne. On je u decembru 2010. osuđen na deset godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, kod Vukovara, u jesen 1991. godine. Osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, po povratku iz Haga nastavio je političku karijeru kao lider Srpske radikalne stranke. Vladimir Lazarevića, bivši general-pukovnik VJ, nakon odslužene kazne zbog zločina nad civilima na Kosovu, našao se u ulozi predavača na Vojnoj akademiji, a od ovog meseca je i počasni građanin opštine Pantelej u Nišu.