"Zločine činio MUP, ne Mladić i RS"

Prema optužnici protiv ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, generala Mladića (74), progon kojem je ta armija podvrgla Muslimane i Hrvate imao je razmere genocida još u opštinama Foča, Ključ, Sanski Most, Kotor Varoš i Vlasenica. „Nije dokazano da je postojao obrazac zločina, niti koordinisani plan za počinjenje genocida“, rekao je Mladićev branilac Dejan Ivetić.

Za zločine, odbrana je okrivila MUP Republike Srpske i lokalne organe vlasti, odnosno krizne štabove, nad kojima „general Mladić nije imao ovlašćenja“. „General Mladić ne može odgovarati za dela civilnih vlasti“, naglasio je Ivetić.

Kao dokaz da nije postojala „genocidna namera“ da se Muslimani i Hrvati unište kao etnička grupa, Ivetić je naveo da je u opštini Srbac nesrpsko stanovništvo ostalo do kraja rata. Takođe, i da su Muslimani i Hrvati do kraja rata činili 10 odsto pripadnika VRS. „Da li su oni činili genocid nad samim sobom i svojim porodicama? To nije logično, kao što ni tvrdnje Tužilaštva nisu logične, te zato morate osloboditi generala Mladića“, rekao je Ivetić sudijama.

Prema Ivetićevim rečima, general Mladić je, naprotiv, „apsolutno zagovarao mirno rešenje“ i „činio je sve da ne dođe do porasta nasilja“. „Ubistva su bila neplanirani incidenti, koje nije odobrio, niti smislio general Mladić“, rekao je njegov branilac i dodao da „činjenice ne podržavaju tvrdnju tužilaca da je postojala genocidna namera“.

Ivetić je tvrdio i da nesrpsko stanovništvo nije progonila VRS, već da su „ljudi sami odabrali da odu“ zbog rata i nestašica. Čak i ako je VRS pomerala stanovništvo iz ratnih zona, to je, prema njegovim rečima, bilo „privremeno“, u skladu sa Ženevskim konvencijama. „Dokazi ne pokazuju da je stanovništvo u rukama VRS nasilno proterivano“, kazao je Ivetić i dodao da general Mladić stoga „mora biti oslobođen“.

Ivetić je podsetio i da niko od optuženih pred Haškim tribunalom, uključujući i Radovana Karadžića, do sada nije proglašen krivim za genocid u bosanskim opštinama. Osvrćući se na zlodela u Prijedoru, koje su tužioci opisali kao primer genocida, Ivetić je tvrdio da su muslimanske paravojske izazvale rat u toj opštini napadima na JNA i VRS.

Iako je VRS sprovodila „legitimne akcije“ na razoružanju tih paravojski, neki od Srba su „preterano reagovali iz straha da se ne ponovi pokušaj genocida nad njima, kao u Drugom svetskom ratu, a ne zbog bilo kakvog plana Ratka Mladića“, tvrdio je branilac. Ivetić je rekao da su „pritvoreničke centre“, u kojima su po optužnici počinjeni teški zločini nad Muslimanima i Hrvatima, „formirali i kontrolisali MUP RS i krizni štabovi, a ne VRS“: „VRS u to nije bila umešana“.

U Keratermu i Omarskoj vojska je isključivo obezbeđivala logore spolja i „nikada nije ulazila“. I u Trnopolju su, prema rečima odbrane, odlučivali Teritorijalna odbrana i civilne vlasti, a postoji i „razumna sumnja“ u tvrdnju tužilaca da je komandant bio u VRS.

Ivetić je tvrdio i da general Mladić nije dobijao izveštaje o zločinima nad civilima, već samo o „legitimnim akcijama protiv paravojski“. U osvrtu na optužbu da je VRS oko 500 civila ubijenih tokom ofanzive u prijedorskom kraju pokopala u rudniku Tomašica, Mladićev branilac je tvrdio da ni to nije dokazano i da je vojna mehanizacija bila daleko. „Prema dokazima, nije VRS pokopala tela, nego MUP čiji su pripadnici nosili slične uniforme“, kazao je Ivetić, sugerišući da su neke od žrtava bile ubijene u borbi.

Stav odbrane je da „nema dokaza za povezanost Tomašice sa generalom Mladićem“ i da je zločin pokušao da prikrije čelnik prijedorske policije Simo Drljača. Kao dokaz za to, Ivetić je citirao zapis iz ratne beležnice generala Mladića, koji je nazvao „navodnim“. U zapisu iz 1993, Mladić o Drljači beleži: „Oni su ih ubili, oni treba da ih se reše“. Istovremeno, zalaže se za otvaranje istrage, ali i za sprečavanje da informacije dođu do „neovlašćenih lica“.

„Drljača je skrivao Tomašicu od generala Mladića“, naglasio je Ivetić.

Odbrana nastavlja izlaganje završne reči.Optužnica generala Mladića tereti i za genocid u Srebrenici terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.